970

10 : 0

Dejan Ilić, Peščanik.net, 07.10.2019.

U nedelju 6. oktobra, 98 odsto od nešto više od polovine izašlih birača na izbore na Kosovu, u mestima gde su Srbi većina, glasalo je za Vučića. Niti Vučić ima bilo kakve formalne veze sa Kosovom, niti su izbori bili predsednički, ali su ljudi ipak glasali tako kako su glasali – 98 odsto za Vučića. Njih 48.000. Koji se kolektivno odazivaju na ime – Srbi. Kada ih tako p(r)ozove Vučić.

U mestima na Kosovu gde Srbi nisu većina, dakle tamo gde ima više Albanaca, glasalo se drugačije. Pošto je reč bila o izborima za parlament, kosovski Albanci glasali su kako se obično glasa u zemljama sa više političkih sloboda. Ako bismo pogled suzili na region, na Srbiju dakle i blisko susedstvo, može se to reći i ovako – žitelji Kosova, tamo gde Srbi nisu većina, glasali su kako se inače glasa u demokratskim zemljama, a to su sve one zemlje u regionu gde (Vučićevi) Srbi ne čine većinu.

Čak ni u Mađarskoj, Mađari ne glasaju u tako visokom postotku za Orbana. Naprotiv, više od pola njih glasa protiv Orbana, iako znaju da ih onda Orban neće videti kao „prave“ Mađare. Međutim, zahvaljujući prekrajanju izbornih jedinica i nameštanju izbornih zakona, manje od pola osvojenih glasova dovoljno je Orbanu za dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu. Tako Orban ipak ostavlja svojim ne-Mađarima da koliko-toliko politički dišu: oni slobodno glasaju protiv njega, ali on čvrsto drži vlast.

Na Kosovu, pak, dve opozicione stranke osvojile su više od pola glasova izašlih birača, podelivši opet te glasove na pola, a stranke iz dosadašnje vlasti sada će morati u opoziciju, ali ne tako što su jedva prešle cenzus na izborima od nedelje, već sa osvojenih 10 i više odsto glasova. To da u kosovskom parlamentu neće u opoziciji biti stranke na ivici cenzusa, garantuje da političko polje na Kosovu, izuzev mesta gde ima više Srba, barem u još jednom ciklusu ostane pluralno i koliko-toliko slobodno za kritiku vlasti.

Pametnom je dovoljno da zaključi šta ovakvi izborni rezultati pokazuju. Ali, Vučić izlazi i proglašava ubedljivu pobedu od 10 prema 0. I pominje nekakav svemir i svemirske sile koje bi jedine mogle da ga pobede na izborima. Jer on zna kako će sa ljudima koji mu se odazivaju kao Srbi, dok sa silama iz svemira ne zna ni kako da ih nazove ni kako da ih zloupotrebi. Ovaj sitni igrač na malim terenima, proglasio je dakle ubedljivu pobedu u utakmici koju ubedljivo gubi na tek malo većem terenu.

Ko god da uporedi rezultate, bilo sa izbora na Kosovu u mestima gde su većina Srbi, bilo sa nedavno održanih lokalnih izbora u Srbiji, sa rezultatima izbora sa ostalih kosovskih izbornih mesta, pa čak i sa rezultatima prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, biće mu jasno gde žitelji uživaju više političkih sloboda. A političke slobode izvod su iz drugih sloboda garantovanih i ustavima i međunarodnim konvencijama – slobode govora, slobode udruživanja i prava na informacije. A te slobode, opet, ne idu i bez određene mere ekonomskih sloboda.

Da skratimo dugu i tužnu priču – svi ovi rezultati govore da u svim drugim zemljama u takozvanom regionu žive ljudi slobodniji od žitelja Srbije. I pošto je to tako, da li je bilo neočekivano da se radnici okupe ispred zgrade suda u Ivanjici da aplaudiraju direktoru optuženom za smrt njihovog kolege, a vređaju njegovog oca, takođe njihovog kolegu s posla? Ako verujemo u ljudskost, nije bilo očekivano. Ali ako znamo šta stanje neslobode može napraviti od ljudi, onda se incident, a zapravo moralna katastrofa nacionalnih razmera iz Ivanjice morala očekivati. Ako ne pre, a onda svakako posle rezultata na mesnim izborima u Lučanima, sličnih rezultatima sa severa Kosova.

Iz ugla Ivanjice i Lučana, Vučićeva pobeda od 10 prema 0 izgleda u stvari ovako: 48.000 Srba izašlo je da aplaudira Vučiću i da tako simbolično pljune na Olivera Ivanovića.