970

SVETISLAV BASARA - Minimum bede

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Vratio sam se u otačastvo taman na vreme da na Danasovom sajtu pročitam blagu vest da je predsednik Vučić čestitao pobedu Sebastianu Kurtzu. (Pridružujem se čestitkama.)

Ali nije to bio kraj blagim vestima. Samo što se raspakovah, petarde, prangije i raketle, koje počeše da se rasprskavaju po prestnoj megakasabi, obavestiše me da su „zlatni srpski odbojkaši“ takođe pobedili. Moj lični Sebastian takođe se pridruži kanonadi pa, u čast obeju pobeda, i on poče da puca. Krenulo nabolje, pomislih, hvala Kurtzu, tvorcu naroda, što reko Vidosav Stefanović na kraju romana „Nišči“.

Ništa, međutim, nije krenulo nabolje, sve ostalo je landaralo na istom Kurtzu na kome sam ga pre četiri dana ostavio. Ista priča – lažne diplome, prodaja oružja – novost je da je Vučić pomenuo Đuru Čvorovića – isto naricanje da nema „ni minimum uslova za fer i poštene izbore“, koji će biti tema naše današnje kolumne.

Krenimo redom. Šta znači „minimum“. Po najstrožoj definiciji, izbori su ili 100% pošteni ili su – ukrade li se samo jedan glas – 100% nepošteni. A ima li negde na ovom svetu 100% poštenih izbora. Tja, možda bi ih (ali baš možda) moglo biti u Skandinaviji ili u Engleskoj, u ostatku sveta izborno poštenje je vrlo varijabilno i u tesnoj je vezi sa postotkom poštenja među raspisivačima izbora, ali bogme i među glasačima na izborima.

Kakvo sad poštenje glasača – graknuće neprejebivci – da li je ovaj čiča lud, šta priča, ako je raspisivač izbora pošten i nema nameru da krade, glasači će po prirodi stvari glasati pošteno, prosto ko pasulj. Ali ako Vrhovni raspisivač izbore raspisuje s namerom da orilo gorilo osvoji 67,54% glasova, onda će izbori biti nepošteni. I tačka.

To je, što reko radio Jerevan, u principu tačno, ali ima tu mnoštvo raznoraznih „ali“. Evo prvog. U društvima u kojima u izbornom telu pretežu poštenjačine, apriori je nemoguća pojava tirjana i vrhovnih bića sklonih izbornom (i svakom drugom) lopovluku, moram ovde po ko zna koji put ponoviti „bednu istini“ (autor termina Gete) da svaki narod ima vlast kakvu je debelo zaslužio.

Iz napred rečenog sledi jedna još bednija istina. U društvima u kojima pretežu individuumi skloni lažnom predstavljanju, laganju, mašćenju, „dobijanju“ na mukte i „preko veze“, podnaredničkim marifetlucima, uopšte – a osnovano sumnjam da je srpsko jedno od takvih – sasvim je logično da najveću društvenu moć zadobijaju oni koji su najvičniji nabrojanim državotvornim tehnikama permanentnog državnog udara.

Prethodna, bajagi „demokratska“ vlast nije prezala od afere Bodrog, otimanja C marketa Janku i poklanjanja Janku – da ne nabrajam dalje, spisak nepoštenja je ogroman – ali je ipak imala toliko obraza da obezbedi „minumum uslova za fer i poštene izbore“, uljuljkana imbecilnom nadom da će deobom radikala i ona obezbediti 67,54 % glasova. Da li se to „demokratska vlast“ zajebala u računu? Jok! Rogonja je svima nama ispostavio račun.