970

SERGEJ TRIFUNOVIĆ - Nikome državu nije kupila tetka iz Kanade

Sergej Trifunović, iz intervjua za nedeljnik ''NIN''

Vučić je duboko iskompleksiran čovek. Pozvao me na razgovor da Đilasu i Jeremiću pokaže kako je tamo neki pokret koji nema pas za šta da ujede i na čijem čelu je propali narkoman jači od njih. Hoće da izazove pohlepu u našim redovima, ali to je toliko amaterski pokušaj kao kad bi neko probao da nađe istinu u njegovim izjavama

Na sceni je to uobičajeno: kad se pojavi Sergej Trifunović, sve oči su uprte u njega i to je logičan efekat njegovog raskošnog talenta i furiozne energije. Politički talenat možda još nije dokazao, ali situacija je slična: cela politička publika čeka odluku stranke koju predvodi o učešću na predstojećim izborima ili o njihovom bojkotu. Trifunović se još ne izjašnjava, ali ne propušta priliku da javnim nastupima dodatno pojača konfuziju i podstakne strasti onih koji ga podržavaju, ali i onih koji u njemu vide potencijalni novi projekat vlasti Aleksandra Vučića. Za razliku od direktnih nastupa, nakon kojih često mora da se ispravlja i dodatno pojašnjava šta je mislio, u intervjuu za NIN, odgovarajući na pitanja pismeno, imao je priliku da duboko udahne i dobro razmisli o porukama koje šalje. Evo rezultata tog razmišljanja.

U atmosferi oštrih podela oko ideje bojkota izbora u nepravednim uslovima, poslednji potezi PSG – obraćanje Dejvidu Mekalisteru, zahtev da se donese obavezujući dokument o izbornim uslovima – tumače se, u delu javnosti, kao priprema terena za odluku vaše stranke o učešću na izborima. Da li ste zaista prelomili u tom pravcu?

Ako hoćemo da pričamo ozbiljno, a krajnje je vreme da izađemo iz političkog puberteta, onda jedini način na koji naši potezi mogu da se tumače jeste poštovanje i sprovođenje Sporazuma sa narodom, koji je sporan i neprecizan u previše tačaka, prilično nezavršen i nesavršen dokument pun rupa, ali smo ga potpisali kao akt dobre volje i poštovaćemo ga do kraja. Rekao bih čak, dosta zrelije i ozbiljnije od mnogih potpisnika. Jesmo li se svi mi potpisnici tog i takvog ugovora, obavezali na borbu za fer izbore? Jesmo. Zašto je, zapravo tačnije pitanje čiji je problem to što smo preuzeli inicijativu i konkretne korake da zadato ispunimo? Da je bilo ko od potpisnika to uradio, ja se ne bih ufrkljestio da mi taj uzima glasače, već bi me oduševio dobro odigran potez. Na sopstveno iznenađenje, nalazim nešto što nisam očekivao - da politika može biti jednako kreativna, uzbudljiva, koliko i bilo koji sport - odjednom se, ispred guste odbrane mnogo jačeg protivnika, ukazuje prostor za šut. Ako dignem loptu i dvojica mi skoče na blok, pa ima li išta slađe nego dodati je saigraču koji u toj milisekundi ostaje sam? Ali ja još nisam prešaltao mozak u mod prosečnog srpskog političara koji detektuje isključivo: moje - dobro, tuđe - loše. Politika bi trebalo da je borba za opšte dobro. Dobro zajednice. Vidite, dolazim iz prilično timskog posla, u kome ti je partner, odnosno saigrač - sudbina, pa nemam takvu postavku stvari.

Ako odluku još niste doneli, kada ćete to učiniti i na osnovu kojih parametara? Da li je među tim parametrima i činjenica da su stranke članice SzS odlučile da bojkotuju izbore?

Odluku nismo doneli, donećemo je kad iscrpimo pokrenuta sredstva. Jedino je sigurno da nismo ni pomišljali da je donesemo u nametnutom roku do 15. septembra. Niti ćemo je doneti zato što je neko tako ufiksirao bez ikakvog prethodnog pomena i dogovora o tome. Pogotovo je nećemo doneti ako taj neko još počne i da vrši pritisak. Izvinićete me, ali ja lično sam ušao u ovo zato što se borim protiv pritisaka. Odluka će dakle zavisiti od mnogo posloženih faktora. Jedan je ishod razgovora na Fakultetu političkih nauka (imam osećaj da bi stalno, vrlo glasno punim nazivima trebalo izgovarati imena institucija, jer smo usred akcije u kojoj se one, koje su temelj društva, pokušavaju oslabiti, potom obesmisliti, do potpunog uništenja). Odluka će, dakle, između ostalog zavisiti i od ishoda razgovora na Fakultetu političkih nauka i od toga da li će se nešto suštinski promeniti u pogledu izbornih uslova. Ako se to ne desi u neko dogledno vreme, onda je ta najskuplja srpska reč - bojkot, koja je čak i Kosovo vratila u magacine, vrlo izvesno rešenje. No, bojkot nikako ne sme biti cilj, već sredstvo.

Razgovarala: VERA DIDANOVIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 19. 9. 2019.