970

MIODRAG STOJKOVIĆ, NAUČNIK - Ne brinu oni za nauku nego za mandate

Ovu vlast nauka i obrazovanje ne interesuju. Celokupni segmenti kulture i obrazovanja nisu im važni. Zašto bi? Znanje, sposobnost, kvalifikacije više nisu bitni, članska karta jeste. Zato ljude ocenjuju samo kao podobne i nepodobne, s tim što su nepodobni izolovani, sputavani i onemogućavani na svakom koraku

Dok su se idejni tvorci naprednije Srbije, a samim tim i napredne nauke, ulagivali penzionisanom profesoru Stojanu Radenoviću ne bi li svoje radove, umesto za bogatu Saudijsku Arabiju, potpisivao za siromašnu ali u ovom slučaju galantnu Srbiju, zemlju je napustio jedan od najvećih naučnika koje imamo – genetičar Miodrag Stojković. Čovek koji je zahvaljujući rezultatima koje je postigao u svetu, od vlade Velike Britanije dobio odobrenje da prvi u Evropi počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz kloniranih embriona i koji se na vrhuncu karijere vratio u Srbiju da bi u Leskovcu otvorio kliniku za lečenje steriliteta. Pokazalo se kao nedovoljno za naprednjake - nije im bio potreban ni u jeku borbe protiv „bele kuge“, ni kao šef Katedre za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, a ni kao inicijator ideje o osnivanju Centra za matične ćelije. Tačno je da se aktuelna vlast jedi zbog „odliva mozgova“, ali u „mozgove“ ne broji one koji su se opredelili da umesto članske karte SNS-a prednost daju „žutim lopovima“.

I tek kada je genetičar Stojković stigao na svoju buduću odrednicu - Harvard, ministar prosvete Mladen Šarčević se setio da možda i ima poslovnu ponudu za njega. Nažalost, nismo saznali da li je ta „možda ponuda“ bila samo populistički trik ili je podrazumevala bolje uslove od onih koje je Stojković, kako sam kaže - gladan nauke, dobio na univerzitetu koji je prvoplasiran na Šangajskoj listi, jer ministar nije imao Stojkovićev broj telefona. A genetičar je odbio da mu ga dostavi uz obrazloženje da je imao telefon i dok je bio u Srbiji.

Smatrate li da su realne insinuacije koje se ovih dana provlače na društvenim mrežama - da vas Šarčević ne traži zbog znanja, već da bi se uverio da ste zbilja otišli?

Da, izgleda da neko mora da ode iz zemlje da bi bio dostupan… I to što je sada hteo da me zove smatram samo političkim potezom, alibijem da kaže - eto, mi sve činimo… Proći će vreme i ponovo će sve biti zaboravljeno.

Kako je onda u javnosti stvoren utisak da ste „pobegli“ na Harvard a da mu se pre toga niste javili? Da li je pre vašeg odlaska bilo uobičajeno da se čujete?

Gospodina ministra nikada nisam sreo. I kada je boravio u Leskovcu ili Kragujevcu nije me zvao, niti mi je uputio poziv da dođem na razgovor u Beograd, čak ni kada se radilo o samom projektu Centar izvrsnosti sa Centrom za izučavanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija. I tu leži osnovni problem naše zemlje. Ljudi se ocenjuju kao podobni i nepodobni, s tim što nepodobni nemaju šansu za zaposlenje - oni su izolovani, sputavani i onemogućavani na svakom koraku. A ako se neko usudi da podigne glas ili je politički aktivan, odmah biva provučen po novinama sumnjivog kvaliteta. Nije važno što su mi te iste novine nekada aplaudirale kao treneru, glumcu, piscu, svešteniku, naučniku… Znanje, sposobnost, kvalifikacije više nisu bitni, članska karta jeste.

Razgovarala: SANDRA PETRUŠIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 5. 9. 2019.