970

ZORAN KESIĆ i ekipa Njuz.net-a: Veliki auto-put kroz malu Srbiju

Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Na auto-put do Čačka smo, kako kaže predsednik, čekali 74 godine, što je ipak manje od oko 200 godina koliko je čekao knez Miloš da ga konačno izgrade Kinezi, dok Vučić verovatno žali što put ne ide kroz Veliku Srbiju

Velike stvari se ovih dana dešavaju u Srbiji, a nije u pitanju otvaranje Trga republike sa velikim, ogromnim praznim prostorom. Srbija je dobila autoput „Miloš Veliki“ koji spaja Beograd i Čačak, a koji je još knez Miloš sanjao, kako bi mu što pre doneli Karađorđevu glavu. Mnogi su već našli da kritikuju ovo kapitalno delo kojim Srbija može da se podiči u celom svetu, jer se radi o putu sa asfaltom po kojem će prolaziti vozila, i to ne bilo koja, već automobili, motocikli, kamioni i autobusi.

Ovaj put između Beograda i Čačka ima i tunele i vijadukte i useke i nasipe i potporne zidove, uz možda samo jednu manu, a to je da u stvari ne spaja Beograd i Čačak, već Obrenovac i Preljinu, a ako se uračuna i vreme za koje je od centra grada potrebno stići do Obrenovca, ispada da se do Preljine brže stiže Ibarskom magistralom.

Na ovaj autoput smo, kako kaže predsednik, čekali 74 godine, što je ipak manje od oko 200 godina, koliko je čekao knez Miloš da ga konačno izgrade Kinezi. Treba se podsetiti da su tokom tog perioda jedno vreme vladali i oni bivši koji prstom nisu mrdnuli oko ovog projekta, mada su većim delom vladali ovi sadašnji koji su bezbroj puta pomerali rokove za njegov završetak, što bi Željko Joksimović rekao „Lane moje, ovih dana samo što nije gotov autoput“, a Goran Bregović potvrdio to od reči o reči.

Ne treba da se lažemo i kažemo kako autoput od glavnog grada do srca Šumadije nije potreban Srbiji, iako će proći još dosta vremena dok se na njemu ne izgradi prva benzinska stanica i iako će proći dosta vremena dok vozači ne prestanu da psuju zbog uskog grla kod Obrenovca i dok ne prestanu da se pitaju: „Zašto, bre, ovolika putarina?“

Vlast na čelu s Aleksandrom Vučićem uspela je da izgradi zahtevan koridor kroz brda i stenske useke, koji će stanovnicima iz unutrašnjosti skratiti putovanje do Beograda, a potom i do Austrije, Nemačke i dalje do neke svetlije budućnosti.

Treba odati zahvalnost sadašnjem rukovodstvu što je uspelo da završi ovaj put, a čekamo da vidimo da li će propisati meru da vozači koji ga koriste, nakon svakog prolaska moraju pismeno da zahvale Vučiću, koji verovatno žali što ovaj put ne ide kroz Veliku Srbiju, pa makar se zvao i po nekom manje bitnom od kneza Miloša.

Kako i dolikuje jednom ovako krupnom i zahtevnom projektu, najvažnija aktivnost, bitnija od njegove pripreme i izgradnje, jeste petočasovna ceremonija otvaranja, na kojoj se pojavio i knez Miloš Veliki lično, glumivši pritom Gorana Jezdića, obrativši se predsedniku rečima „Ili jesi ili nisi AV“.

Moglo se primetiti da je tokom obilaska puta predsednik Vučić pokazao zavidno poznavanje kineskog jezika, uputivši radnicima pozdrav: „Zdravo braćo Kinezi... Helou!“, nakon čega su se Kinezi zapitali da nisu preterali sa izgradnjom puta i stigli već do Evropske unije.

Možda ćete primetiti da je ova kolumna prožeta satiričnim tonom, pa će se neki zapitati zašto stalno kritikujemo vlast i predsednika. Vrlo je jednostavno. Autoput su platili, a najverovatnije i preplatili, građani Srbije, tj. svi mi. Ne Aleksandar Vučić. Ima, bre, da kritikujemo sve što nam se ne svidi. Kao što će i nas kritikovati NIN-ov lektor, jer nismo nigde stavili crticu za autoput.