970

SVETISLAV BASARA - Neprelazna vlada

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Izgleda da politički život – ako se to životom još može nazvati – i nije zamro onoliko koliko se meni čini na pristojnoj distanci od uzavrele prestone megakasabe.

Promicalo mi je, recimo, sve do jutros da je neka majka opozicione invencije izašla sa predlogom da se formira takozvana prelazna vlada koja bi bi bila in charge do sledećih izbora.

Treba li uopšte reći da Vrhovno Biće na predlog odgovorilo kratkim – sikter. Štošta mi ne beše jasno, ne bi mi druge nego da obnovim gradivo, pa svratih na Vikipediju i tamo se obavestih da se prelazna vlada formira: 1. „kada je stvoren politički vakuum“ i 2. „usled kolapsa prethodne administracije ili režima“.

Bio je to razlog da citiram Teofila, izgovorim nekoliko velikih „hm“ pa da zađem u sitna crevca tačke 1. dnevnog reda – „politički vakuum“.

Vidi li neko u Srbiji neki politički vakuum? Ako neko vidi, onda priviđa, jer je politika ovde ispunila svaku poru društvenog života do prezasićenosti, do mere da bi sledeći korak u tom pravcu mogao biti samo politizacija domaćih životinja. Druga je stvar što je to prezasićenost prazninom, ali praznina nije vakum, zavirite u džep pa će vam biti jasno šta govorim.

Prelazimo na tačku 2. – „kolaps prethodne administracije ili režima“. Fakat je da su u Srbiji mnoge (ako ne i sve) stvari u kolapsu, ali je (bar za sada) „administracija/ režim“ od kolapsa daleko najmanje nekoliko svetlosnih godina, kako to lepo reče jedan režimlija. Ne znam šta je gornju majku incencije uopšte navelo na pomisao da bi Vrhovno Biće došlo u napast da autokolabira pristankom na formiranje prelazne vlade.

Sve, međutim, i da je Vrhovno Biće pristalo – što je, naravno, apsurdna pretpostavka – ama baš se ništa ne bi promenilo u stanju stvari, jer izbore dobijaju/gube političke partije, a ne državne institucije. Budući da znam ljude, ja čak mogu da zamislim prelaznu vladu u kojoj sede isključivo opozicione personae dramatis, a koja bi svjedno bila aleja Vučićevih fikusa.

Možda mislite da kenjam? Mislite vi šta hoćete, ali da opozicioni ljudi nisu takvi, ne bi ni bilo Vučića ili bi ga bilo u drugačijoj alotropskoj modifikaciji.

Karakteri cure, vreme je da bacim karte na astal. Tajna Vučićevog uspeha je u tom što mnogo brže, jači i bolje radi isto ono što su (u rukavicama i off the record) radili sadašnji opozicionari, bivši vlastodršci koji su (svesno i iz sitne računice) propustili – a ništa im nije stajalo na putu – da tokom dvanaest godina izgrade institucionalne mehanizme državne samoodbrane od samovolje alfa mužjaka (svih boja). Sada, još uvek u šoku od gubitka vlasti, nisu u stanju da se organizuju, ne znaju kud udaraju, pa pokušavaju da se na vlast vlate vašarskim trikovima, ali im ne da – ne Vučić, nego lično Gospod Bog koji dovikuje sa nebesa – vi ste ga rodili, vi ga ljuljate. Amin.