970

SVETISLAV BASARA - Dodikstan

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Ako bojkot nekim slučajem ne izazove strmopizd Vrhovnog bića, ništa zato, preostaje još nekoliko tehnika mađioničarskog osvajanja vlasti, od kojih se meni najbolje dopala – doduše sa obrnutim predznakom od autorovog – ona koju je u Danasu od ponedeljka obznanio matematičar Stojan Radenović.

Ucveljen kritikama zbog eklatantnog uvlačenja u Visoko Dupe, ugledni matematičar se Danasu požalio na pisanija Peščanika, NIN-a i – „nažalost“ (zašto nažalost?) Danasa. „Ali dobro“, dixit Radenović. Vidi on u kom grmu leži zec. Rušeći njega, kaže matematičar, kritičari u stvari ruše Vučića, koga je, inače – umešavši u sve to i Milovana, Vitezovića, ne Đilasa – uporedio sa carom Lazarom.

Vidite li vi na kakvim krhkim temeljima počiva tiranida Vrhovnog Bića? Čudi me da, bar za sada, niko u tome nije video istorijsku šansu. Prosto, brate, ko pasulj. Srušiš Radenovića – a njega, izgleda, nije problem sobaliti – momentalno se po sili matematike urušava i Vučić, a onda ćemo živeti dugo i srećno. Čiča, miča, gotova priča.

Da li je baš gotova? Ne bih rekao. Nisu Vučićevi temelji onoliko krhki koliko izgledaju na papiru. Sluganski mentalitet, moralna mlitavost i psihologija male vajde moćna su (negativna) sila koja se na podobije vampira hrani isisavanjem društvene energije (društvene pare da i ne pominjem). Svakoga dana, svakoga časa to gledamo i ibretimo se što sveopšta slabost iz dana u dan sve više dobija na snazi. Dok se jednog dana ne rasprsne kao mehur od sapunice, što u suštini i jeste.

Možda taj dan više nije daleko. Sudeći po renesansnim blagolupetanjima Mila Dodika i nije. Obreo sa, dakle, Mile u Beogradu – ide li on uopšte u Bosnu – i nakon što se na podibije Radenovića uvukao u dupe politike Visokog Dupeta, ponudio SNiS-u „rešenje“. Kaže Mile da bi u sastav neke buduće Srbije „trebalo da se nađu četiri većinske srpske opštine na Kosovu, uža Srbija, Vojvodina i Republika Srpska.“ Think big, bato, jašta.

Da je to Mile izgovorio na onom čuvenom mestu u Hajd parku, ni po jada, ali je to izgovorio u regionu u kome zbog međe pomerene 50 cm, lete glave ili se, u boljem slučaju, vode decenijske parnice. To što je Mile rekao – po običaju pola u ozbiljnoj šali komici, pola u neozbiljnoj zbilji, pa šta ispadne – znači samo jedno: još jedan rat za Veliku Srbiju, za koji Mile smatra (ili se pravi da smatra ili mu neko u Moskvi smatra) da bi mogao biti dobijen.

I vaistinu bi mogao biti „dobijen“, ali na način na koji je dobijen 1918. kada je Srbija po bagatelnu cenu gubitka 58% muške populacije, sve preživele Srbe okupila u samo jednoj državi, koja – viđi vraga – nije zvala Srbija. Ovoga puta – koji uopšte nije fantastičan koliko izgleda na papiru, država u kojoj bi bili okupljeni svi, ali prepolovljeni Srbi, ne bi se zvala Jugoslavija. Pa kako bi se onda zvala? Pojma nemam. Mogu samo da predložim ime – Dodikstan.