970

Pingpong sa Stefanovićevim bolom

Sandra Petrušić, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Nismo saznali ko je rušio u Savamali i nismo dobili odgovor da li je ministar zbilja radio svoj posao. Međutim, saznali smo kako funkcioniše pravosuđe

Kada već aktuelna vlast može da se poziva na neki imaginaran ali podoban narod, koju god podlost da mu je smislila, zašto to ne bi mogao i sud. „U ime naroda“ stigao je još jedan skribomanski dopis u vidu presude na adresu NIN-a, na temu da li je privatno lice Nebojša Stefanović uvređen jer ga je NIN označio kao „glavnog fantoma iz Savamale“. Koga briga da li je ministar Stefanović sudelovao ili samo jako zažmurio dok su bageri i žestoki momci u crnom, uz tuđu imovinu definitivno srušili i pravnu državu, i zašto bi se pravosudni organi uopšte bavili tricama poput uloge policije u zataškavanju zločina u Savamali ili njihove opstrukcije u epskoj tužilačkoj istrazi. Dovoljno je što su u ovom izvlačenju ustanovili da ministra mnogo boli, da i sud boli kada ne ublaži ministrovu patnju, a da će podoban narod umeti da ceni blagotvorni lek koji je pravosuđe dodelilo ranjenom ministru sile.

Sudeći po botovima i umeo je da ceni. Zakon se mora poštovati, mediji moraju da paze šta pišu, a pravda je tu da pobedi. I pobedila je, poentirali su. Nažalost, nije i to ne samo iz ugla NIN-a već i Stefanovića. Ako na trenutak poverujemo da mu je tekst u kom je prozvan kao odgovorno lice za događaje u Savamali stvarno izazvao duševnu bol, toliku da nije mogao da je ublaži korišćenjem resursa resora kome je na čelu da bi otkrio pravog krivca, već je satisfakciju mogao da dobije samo novčanom nadoknadom koja će ga bolje od istrage amnestirati svake krivice, onda će još dugo morati na nju da čeka. Tačno tri godine i tri meseca otkad je zavapio da sud bude taj koji će dokazati da on nije imao ništa sa činjenicom da je u Beogradu nezakonito sravnjen čitav kvart da bi se njegovi partijski drugovi uglavili u sumnjivi posao sa Emiratima i koji je najavio devastaciju Beograda, onda i nije baš daleko stigao. Ponovo u rukama ima samo nepravosnažnu presudu Višeg suda u Beogradu, istu kakvu je dobio januara 2017. i ponovo je pred njim isti put koji će morati da prođe, što znači da čak ni za ministra ne postoji suđenje u razumnom roku.

Interesantna situacija, imajući u vidu činjenicu da su naprednjački sateliti ovih dana podigli pogolemu dreku oko izjave tužioca Gorana Ilića da „svaki predmet ima svoje vreme“ i da se drži u fioci do pogodnih političkih okolnosti. Čak su zatražili da tim povodom posao uradi Tužilaštvo za organizovani kriminal jer prosto ne mogu da poveruju ni da je ta Savamala u nekoj od fioka, a verovatno nisu ni obavešteni da se slučaj građanina Stefanovića dobacuje kao pingpong loptica između sudova jer niko neće da bude taj koji će staviti tačku. Za njih pravosuđe radi svoj posao, a Ilić laže.

Da li je baš tako?

Pa, ako rekapituliramo šta su sudovi u predmetu Stefanović protiv NIN-a radili tokom proteklih 39 meseci, ozbiljno će nam se zavrteti u glavi. Viši sud u Beogradu je doneo dve različite presude: po prvoj su bili krivi i autorka teksta (potpisnica ovih redova) i NIN i glavni urednik Milan Ćulibrk, a po drugoj je Ćulibrk ne samo amnestiran već je postao i srećan dobitnik 60.000 dinara od strane Stefanovića. Apelacioni sud je takođe doneo dve presude: u prvoj je presudio u korist NIN-a, a u drugoj je predmet vratio na prvostepenu instancu. Kasacioni sud je na zahtev Stefanovića uradio reviziju u kojoj je zauzeo stav da je „sloboda govora iznad ugleda pojedinca“, ali je umesto da tako presudi, odluku, zlu ne trebalo, prebacio na Apelacioni sud.

I tako stigosmo do početka. Šta reći? Ne, nismo saznali ko je rušio u Savamali i nismo dobili odgovor da li je ministar koji nije poslao ekipu na uviđaj, koji nije preslušao šta su uplašeni građani javljali policiji, koji ne razume odakle interesovanje javnosti za rušenje „nekoliko bespravnih objekata“ u kojima su delali kriminalci (još uvek su na slobodi) zbilja radio svoj posao, a NIN ga je klevetao. Međutim, saznali smo kako funkcioniše pravosuđe u Srbiji, za čiju smo se nezavisnost zalagali i uvek ćemo, i kakav je profil sudija u naprednjačkom dobu. Bilo je poučno, ali sada je dosta - vreme je da nam upriliče bilo kakvu presudu sa kojom možemo da odemo po prave odgovore kod pravih sudija u Strazburu.