970

Građane uveravaju u "zlatno doba", a 1,8 miliona ljudi živi na ivici siromaštva

Gde je u Srbiji granica siromaštva? Šta pokazuje realna socijalna slika i koliko je ona drugačija od statistike i uveravanja najviših državnih funkcionera.

Zove se Ljubiša Urošević. Ima 55 godina i 30 godina "staža" prodavca na ulici.

"Nemam ništa, evo spavam u kolima, evo vidiš", poručuje Ljubiša Urošević.

Ljubišu sistem ne prepoznaje jer nema ni ličnu kartu. Oni koji su u sistemu, pak, različito na njega gledaju. 

"Nemamo ni za kanap. Znate šta je kanap? Ni za to ne možemo više da zaradimo! Za komunalce i za kanape".

"Imam dva mala deteta, ne radim ja, ne radi žena, mučimo se, snalazimo se".

N1: Je l' primate neku pomoć od države?

"Ne. Primam odmoć, uzimaju mi".

"Imam, živim dobro i ja i žena".

N1: Od penzije, ili...?

"Od penzije, ona i ja".

"Nas dvoje smo fakultetski obrazovani. Imamo dvoje dece i jedva sastavljamo kraj s krajem", kažu građani s kojima smo razgovarali.

Ko i kako onda može da podmiri osnovne potrebe?

"Imam, zato što ja živim u Kanadi".

"Grozno! Ja sam Makedonka, ovde živim. U Makedoniji kao propala država, mnogo je bolji standard nego ovde. Ali, imam pomoć od sestre".

O životnom standardu vlast nešto drugačije. Pre samo pola godine predsednica Vlade je uveravala da je ekstremno siromaštvo u Srbiji iskorenjeno, a stopa rizika od siromaštva smanjena. Ipak, 1,8 miliona građana živi na ivici siromaštva.

"Oni koji imaju prihode koji su manji od 60 odsto medijane zarade su u riziku od siromaštva. Svi oni koji imaju prihode manje od 15.600 su u riziku od siromaštva", objašnjava Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

Građani se, uprkos tome, uveravaju da je na pomolu "zlatno doba". Plate i penzije rastu, rastu i obećanja o povećanju plata i penzija, a porasla je i minimalna cena rada. A paralelno sa obećanjima i uveravanjima.

"Vlada suštinski dodatno ugrožava ekonomska i socijalna prava, a one probleme koje je mogla i koji se relativno lako mogu rešiti ostavlja po strani. Recimo, jedan primer je pitanje iznosa novčane socijalne pomoći u Srbiji, koji je za pojedince oko 80 evra mesečno i većina građana koji primaju socijalnu pomoć pimaju devet meseci u toku godine, kao da je siromaštvo na pauzi tri meseca tokom godine", kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.

Ili primer ozakonjavanja prinudnog rada kao oblika socijalne pomoći, dodaje Ćurčić. Resorni ministar Zoran Đorđević najavio je od jeseni 15 novih zakona koji će, kako tvrdi, poboljšati život građana. 

"To je jedna dosta zabrinjavajuća najava Ministarstva rada. Javne rasprave o dobrom delu propisa nisu postojale ili nisu bile adekvatne", kaže Ćurčić.

"Zakoni su loši i oni će dovesti dalje do trenda da ukidanjem socijalnih prava narušavamo vladavinu prava. Takvi u Evropsku uniju ne možemo. I glavni razlog zbog kog mladi i uopšte ljudi odlaze odavde, kao što je MMF rekao, su slabe institucije. Takvi zakoni će dodatno oslabiti institucije", smatra Ivan Sekulović iz Fondacije Centar za demokratiju.

A do sada je država budžet konsolidovala preko leđa najugroženijih, pa iz Centra za demokratiju poručuju da je od penzija ušteđeno 616 miliona evra, dok je država strane investitore subvencionisala sa 860 miliona.