970

Vlade koje ne štite prava radnika nisu demokratske

ŠARON BAROU, GENERALNA SEKRETARKA MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE SINDIKATA

Vlade koje ne štite prava radnika nisu demokratske

Ako je minimalac 230 evra, a minimalna potrošačka korpa 315 evra, situaciju možemo oceniti samo kao užasnu. Privredni rast u Srbiji je sve samo ne održiv. Podilaženje krupnom kapitalu je pogubno po mala i srednja preduzeća

Kada je generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Šaron Barou krajem 2014. bila u Beogradu, tadašnji premijer, aktuelni predsednik Aleksandar Vučić učinio joj je dve časti. Prvo, obećao je da će sindikati u Srbiji ubuduće biti mnogo više uključeni u pregovore sa MMF-om. Drugo, i važnije, izvinio joj se što nije bilo javne rasprave pre usvajanja Zakonu o radu. Ne njegovom krivicom, razume se, jer kao premijer nekim čudom nije znao da te rasprave nije ni bilo. Em obećanje, em izvinjenje; neki toliko ne dobiju ni za sedam godina, a kamoli za dan. Bilo kako bilo, Barou je prošlog meseca ponovo bila u Beogradu, gde je MKS organizovao međunarodni forum o minimalnim zaradama, pa smo je pitali da li se od tada po njenom mišljenju nešto promenilo.

„Ne, ne bih rekla. Privredni rast koji Srbija beleži je sve samo ne održiv, jer njegovom raspodelom diriguje predsednik, a, koliko sam čula od radnika s kojima sam se sastala, velikim delom potiče iz dehumanizujuće eksploatacije radne snage. Ne znam kako drugačije da nazovem zlostavljanje zaposlenih, nedovoljno velike plate i permanentni strah da će deca da odu iz zemlje. S druge strane, ljudi s kojima sam razgovarala uglavnom ispoljavaju zavidno veliku odanost, jer većina upravo želi da ostane u Srbiji. U srcu ste Evrope, pružate okvir za lance snabdevanja multinacionalnih kompanija, a vlast tim kompanijama daje subvencije iako se ne brine za socijalnu zaštitu građana od kojih su neki za nju glasali. Čak ne pritiska ni kompanije da poštuju slovo zakona u okviru radnih prava i, recimo, pitanja isplate minimalne zarade. Ako je minimalac 230 evra, a minimalna potrošačka korpa prema vladinoj statistici 315 evra, situaciju možemo oceniti samo kao užasnu“, kaže Barou za NIN.

Prema nalazima MMF-a, Srbija u skorijoj budućnosti može da ostane bez petine radne snage.

Deo odgovornosti je na MMF-u i uslovima koje postavlja širom sveta. Recimo, trenutno se vodi globalna kampanja za bolji društveni ugovor. Gubitak poverenja u demokratiju nije od juče i delom je proistekao upravo iz nedostatka političke volje onih na vlasti da rast nakon recesije učine inkluzivnim. Reč je o primeru manjkave, neodržive ekonomije u kojoj upravo MMF zagovara smanjenje javne potrošnje. Brojni su dokazi da povećanje minimalnih zarada, uspešnije kolektivno pregovaranje i bolji kolektivni ugovori vode ka izgradnji društva i privrede. Međutim, Svetska trgovinska organizacija je, zajedno s MMF-om, još 80-ih godina prošlog veka udarila na tu logiku i trenutno žanjemo njihove plodove. Pripremamo istraživanje koje će pokazati kako su se menjali njihovi uslovi kroz faze strukturnog prilagođavanja i potom štednje. Velika odgovornost je i na vladama koje su 90-ih dozvolile da finansije, rad, životna sredina i trgovina hodaju na četiri različite noge i ta nekoherentnost nas sve skuplje košta.

Zaposleni u stranim kompanijama koje subvencioniše država Srbija često ni ne mogu da se sindikalno organizuju. Koliko ste upoznati s njihovim pričama?

Strašno je licemerje evropskih kompanija koje pregovaraju sa svojim zaposlenima u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, a u Srbiji i okolnim državama zabranjuju pristup predstavnicima sindikata. Znam da se u slučaju samoorganizovanja dele otkazi, da u nekim sektorima poslodavci naprosto nestanu preko noći. Znam i da se radnicima uskraćuju pauze za toalete, da čak moraju da nose pelene... delom sam zato nakon poslednje posete regionu obratila naročitu pažnju. Ako Evropa, i ne samo Evropa, beleži privredni rast zahvaljujući zaposlenima u Srbiji i drugim državama koje nisu članice EU, morala bi da uspostavi i pravednije uslove rada tim zaposlenima. Ako je francuski predsednik Emanuel Makron pred kraj 2018. obećao povećanje minimalne zarade i ako se taj proboj očekuje u čitavoj EU, sličan uslov bi morao da se nađe i u pregovaračkim procesima prilikom pristupanja EU.

Autor: STEFAN SLAVKOVIĆ

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a