970

SVETISLAV BASARA - Skidanje daske

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Odavno nismo pričali viceve „s bradom“. Jutros se, recimo, setih jednog o Muji i Hasi. Evo šta kaže.

Totalni autsajder Mujo neočekivano pobedio na auto-trci u Le Manu, otvorio šampanjac, ubrao lovorike i vratio se kući u Bujakovića Rijeku. Pita ga ahbab Haso: kako, bolan Mujo, pobjedi kad si vozački polagao sedam puta. Eh kako, odgovara Mujo, prejebo sam konkurente, kako drugačije. Krenemo mi sa starta, oni 50 km/h, ja 50 km/h, oni 150, ja 150, oni 200, ja 200, oni gas do daske, a ja sklonim dasku pa pritisnem.

Tako se, fakat, može pobediti, ali na samo dva mesta – u bajatom vicu i u Srbiji u kojoj su birvaktile sklonjene „daske“ svih obzira i kriterijuma. Ima tu ipak stanovitih razlika. Za takve prejeb-pobjede u vicu se dobija šampanjac i lovorike, za razliku od Srbije u kojoj se saborno dobija Sebastian Kurtz od ovce, a povremeno i nešto gore.

Čuda čini sabornost u sprezi sa neprejebivošću. Uzmimo neke primere. Pored već poslovične simfonije države i crkve, saobraćajne milicije i JP Beograd put, izgleda da će „zaživeti“ i simfonija između države (i Vojske) Srbije i FK Crvena zvezda, kako drugačije protumačiti odluku Zvezdinog menadžmenta da antidržavnom Danasu uskrati akreditaciju za utakmice?

A kako tek protumačiti tenk koji – okićen barjacima i vukovarskom „slavom“ – stoji parkiran (ali borbeno gotov) pred Marakanom, ako ne kao pravoslavni šamar papi Franji koji nema nijednu tenkovsku diviziju. Bilo je predvidivo da će i Vozviženije Zvezdinog tenka izazvati srpske podele. Jedni kažu da je to budalaština – i u pravu su – drugi pak tvrde da je tenk „kulturno dobro“ – i oni su u pravu, mi jesmo kultura tenkovskih brigada bez goriva – treći se opet žale što umesto jednog nije postavljeno sto pedeset i što im nisu poskidana daske sa gasa.

Da vam Uncle Bas nešto kaže: ovolika količina (samosvesne) tupoumnosti bez granica i kretenizma koji je poskidao sve daske neizbežno mora završiti ili eksplozijom ili implozijom, ali to se svodi na isto.

U međuvremenu u iščekivanju detonacije, ne bi bilo zgoreg (mada to neće odložiti eksploziju) da neki istraživački novinar ispita otkuda Zvezdi tenk? Da li ga je dobila na revers, uz obavezu da ga vrati u ispravnom stanju, ili je neko – ko li, Bože – neovlašćeno otuđio imovinu VS i tenk poklonio Zvezdi, da bi mu Zvezda i njeno navijaštvo i mafijaštvo uzvratili plamtećom ljubavlju i uskraćivanjem akreditacije novinarima Danasa.

Šta je sledeće? Simfonija Poreske uprave i džeparoša, saradnja Dačićevog spoljnog popečiteljstva i Picinog parka, transformacija Crvenog krsta u paravojnu jedinicu? Nema tu kraja, osim kad, kao meni, iscure karakteri. Nešto mislim da bi duh Kodže Miloša – da je kojim slučajem ušao u tumača, Jezdića – što se na sceni ponekad događa – iza glasa povikao: „Amidža, sve na macke, oca im jebem u dupe.“