970

SVETISLAV BASARA - Guženje alegorije

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Kad god pomenem ustavotvornu skupštinu, zorom sutradan zaronim u dubine komentatorluka, čisto da vidim šta divna stvorenja smatraju na tu temu i – da viđite vraga – uprkos međusobnim verskim, polnim i političkim razlikama i ostalim srpskim podelama, komentatori su jednodušni u oceni da mlatim praznu slamu i da od tog posla nema ništa.

Tek sad viđite vraga! Uprkos mojim svestranim nesuglasicama i razmimoilaženjima sa podfamoznom faunom u toj stvari delim faunino mišljenje. Vaistinu ništa od tog posla. Možda ćete se sad zapitati: ako je tako, zašto onda kao Politikin papagaj na tri slova ponavljam da je to jedini izlaz iz senkrupa u koji smo zaglavili? Odgovor je prost. Zato što to – u teoriji – doista jeste jedini izlaz, iako sam ubeđen da – u praksi – ni ustavotvorna skupština ne bi ništa bitno promenila.

Pravili smo već ovde društevno-medicinske analogije, pričali smo već o kritičnoj tački nakon koje patološki procesi postaju ireverzibilni, dakle neizlečivi i/ili inoperabilni. U pojedinačnom (medicinskom) slučaju, zapuštanje boleštine rezultira odlaskom u grob. U kolektivnom pak (društvenom) slučaju, stvar isto tako završava povremenim masovnim odlaženjem u grob, ali zahvaljujući neprestanom obnavljanju „biološke supstance“ društvo, kao celina – iako klinički mrtvo – ne nestaje sa lica sveta nego se pretvara u mačje jebalište sa pevanjem i pucanjem.

Koje se može predstaviti sledećom alegorijom. Zamislite Srbiju kao siromašnu ali prpošnu babu koja ima jednosobni stan na Karaburmi ( a budna sanja o vili na Dedinju). Ako ste zamislili babu i njen derutni stan, sad zamislite dve grupe pijanih đilkoša koji se motaju pod babinim prozorom. Jedna od tih grupa – kolokvijalno poznata pod imenom „vlast“ – oko ponoći upada u stan i guzi babu na redaljku – istovremeno pelješeći babinu porodičnu srebrninu i crkavicu za pijac – druga opet grupa – u SNiS-u poznata kao opozicija – onako zblanuta nikako da potrevi ključaonicu, da otključa vrata i da upadne u stan…

Ali ne da upadne da bi izbavila babu silovanja i pljačke, nego da bi najurila prvu grupu i potom nastavila da siluje babu i da pljačka ostatke srebrnine i para za pijac.

Vi se sad zacelo pitate – a đe smo mi tune? Tu ste, nedaleko, u publici, na tribinama, među navijačima takođe podeljenim u dve grupe. Jednu – onu uz vlast – koja tvrdi da je silovanje babe izraz plamene ljubavi (i vrhunski seks) i drugu – onu uz opoziciju – koja smatra da je vrhunsko zlo kad prva grupa guzi babu, a da je – kad na nju dođe red – isto to vrhunsko civilzacijsko dobro, zato što koristi prezervativ i zavrće uši.

A gde je tu baba? Bolje ne pitajte. A najbolje je ne pitajte šta misli o raspisivanju ustavotvorne skupštine jer će vam reći – manite me se, kako god da okreneš ja sam jebena stranka.