970

Dragoljub Bakić, arhitekta - URBANI VANDALI HARAJU

Beogradu bih privremeno oduzeo zvanje glavnog grada, jer on ne zaslužuje da ga nosi. Zato što nema kanalizaciju, nema rešen saobraćaj, metro... i zato što je dozvolio da se izgradi 350.000 divljih objekata. Ako je Beograd prestonica, onda je samo prestonica divlje gradnje. Trenutno je na delu pljačkaška privatizacija javnog prostora

Ne postoji mnogo urbanističkih divljanja po Beogradu na koje arhitekta Dragoljub Bakić nije uzvratio oštrom rečju, beskompromisno stvari nazivajući pravim imenom. Upozorio je da nemamo samo „okupiran grad“ već i „okupiranu državu“, da je u toku „urbanističko vanredno stanje i urbanistički terorizam“ i da se sve pretvara u „primitivni i prenaseljeni Dizniled“. Niko od gradskih čelnika ili da pojednostavimo – naprednjačkih izvršitelja, nije imao primedbe na izrečeno. Ali, kada se usudio da građane obavesti kako u Beogradu na vodi ne postoji kanalizacija, lično je morao da reaguje Vučić. Ne iznoseći dokaze o postojanju kanalizacije, ali iznoseći niz uvreda na račun Bakića (u normalnim državama bi se našlo tu posla i za tužilaštvo) demonstrirao nam je svoje prioritete.

Dok predsednik brižno neguje svoje „čedo“ Beograd na vodi, šta se događa sa Beogradom?

Mislim da svaku priču koju počinjemo o Beogradu, od sad pa nadalje, treba početi sa prvom rečenicom koju izgovara prvi glumac, u prvoj sceni Pakovićeve predstave Vox Dei - građanska neposlušnost: „Dali smo im opšte dobro na čuvanje, a oni su ga prisvojili.“ Mi smo aktuelnu vlast opunomoćili da vodi računa o opštem dobru, a oni su to dobro prigrabili za sebe. Zato imamo situaciju koju gledamo svaki dan – urbani vandali haraju po Beogradu, gaze javni interes, uništavaju javno dobro, čvrsto rešeni da ostave trag u Beogradu. A njihov trag je kao oranje na njivi – Beograd je danas bezdušno razrovan. U njemu se takve urbanističke besmislice rade da to traži bunt građana, a građani nažalost tek polako shvataju koliko im je život ugrožen i koliko svakodnevno teže žive pod ovim uslovima koje im nameće gradska vlast.

Na primer?

Imamo bezbroj primera. Možemo da krenemo od Beograda na vodi koji je paradigma svega što nam se danas dešava u društvu. Ali pre svega bi trebalo da se podsetimo kakav je Beograd nekada bio. Najbolje možemo da ga opišemo kroz reči Duška Radovića: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“ Nakon toga je Beograd počeo da doživljava razne metamorfoze, a ono što se danas dešava je njegova najgora faza u istoriji Beograda. I to se jasno vidi baš na primeru moje struke – urbanizmu i arhitekturi, jer su te dve oblasti veoma zavisne od društveno-političke klime. Današnja vlast prosto demonstrira svoju moć i silu onim što radi na planu urbanizma i arhitekture. I to gledamo svakog dana. Ova sila i moć su jače i od istine, i od prava i od zdravog razuma i od sopstvenih očiju.

Iz intervjua za nedeljnik ''NIN''