970

Vučić oštetio Srbiju za 3,5 milijarde evra

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 08.04.2019.

Kako izveštavaju mediji iz mnogih gradova Srbije Aleksandar Vučić je zabranio autobuskim firmamama da prevoze građane na miting opozicije 13. aprila u Beogradu. Videćemo koliko će ta zabrana biti poštovana, ali iskustvo govori da će dobar broj prevoznika ustuknuti pred silom. Uz razne druge, to će imati i negativne ekonomske posledice, jer će niz preduzeća ostati bez prihoda i zarade.

Ovo je samo najnoviji u nizu primera nasilja Vučićeve vlasti nad privrednim životom. O mnogima sam već pisao (Kombi-nacija, Car (je) go, Kapitalizam, socijalizam i klijentelizam), pa neću ponavljati, ali želim da podsetim na jednu skorašnju analizu koja je objedinila i kvantifikovala posledice te ekonomske represije. Reč je o radu kojeg su ekonomisti Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, te Darko Brčerević (takođe Fiskalni savet) i Mirjana Gligorić (Ekonomski fakultet, Beograd) predstavili na martovskom Kopaonik biznis forumu. U najkraćem, empirijsko istraživanje koje je sproveo pomenuti trio, pokazalo je da Srbija ostvaruje privredni rast koji je znatno „ispod potencijalnog nivoa“, odnosno ispod nivoa koji su u proseku ostvarile zemlje centralno-istočne Evrope. Preciznije, rast je bio manji za oko 2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Umesto oko 5, Srbija je imala rast od oko 3 odsto. Ako se to prevede u pare – što autori studije, istina, nisu uradili, ali nije teško izračunati – proizlazi da je od 2014. do 2018. zaključno, Srbija izgubila 3,5 milijardi evra. Naime, bruto domaći proizvod Srbije u poslednjih 5 godina iznosio je prosečno oko 35 milijardi evra, 2 odsto je 700 miliona evra, puta 5 – to je 3 i po milijarde. Toliko je, dakle, za pola decenije Vučićevog formalnog vladanja Srbijom građanima izbijeno iz džepa. Drugim rečima, 500 evra po stanovniku; čak i „bebi u kolevci“. U ovu sumu, kao što se vidi, nisu uračunate druga polovina 2012. niti 2013. godina kada AV nije i formalno bio prvi čovek u državi, mada faktički jeste. Kad bi i to uzeli u obzir, šteta bi se popela na blizu 4 milijarde evra, ali računam da je i 3 i po „sasvim dovoljno“. Mislim dovoljno da bi se videle razmere katastrofe.

Zapravo, vrlo minucioznom analizom Petrović, Brčerević i Gligorić su utvrdili da se oko polovina tog gubitka u rastu BDP-a (dakle oko 1 odsto) može pripisati slaboj vladavini prava i „jakoj“ korupciji, 0,7 odsto je rezultat niskih investicija, a ostatak lošeg obrazovanja. Međutim, u suštini, sva ta 4 uzroka mogu se svesti na jedan – na nasilje. Jer, nasilje – direktno ili indirektno, u ovom ili onom obliku, kao činjenje ili izbegavanje da se učini ono što je neophodno – osnovni je uzrok i bednih institucija i neprijateljskog investicionog ambijenta i krupnih mana prosvetnog sistema.

Najopasnije po jedno društvo jeste nasilje, vidljivo i nevidljivo, koje razara pravni poredak. Srbija je u tom pogledu – kao što pokazuje World Governance Index (WGI) Svetske banke, koji meri različite parametre kvaliteta institucija – temeljito razorena zemlja. Srbija je, naime, jedna od retkih evropskih država koja je za vladavinu prava i visinu korupcije u 2017. godini dobila negativnu ocenu. Na skali od -2,5 do +2,5 ocenjena je sa -0,28. Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska, recimo, sa prosečnom ocenom od +0,16 bile su mnogo bolje od Srbije, dok je prosek zemalja centralno-istočne Evrope bio 3 puta bolji i iznosio je +0,56. Da ne bude zabune, tj. da neko ne pomisli da je Svetska banka nešto pristrasna, slične negativne ocene za vladavinu prava i korupciju Srbiji daju i druge međunarodne organizacije – Transparency International, World Justice Project, World Economic Forum itd.

Nije, međutim, problem samo u tome što Srbija ima (gotovo) najgori rezultat. Posle 2000. godine ovi pokazatelji postepeno su se popravljali. Sve do 2014. godine. Od kako je Vučić preuzeo vlast pozitivni trendovi su prekinuti a Srbija poslednjih 5 godina beleži sve gore i gore rezultate. Po podacima WGI, rezultat Srbije u korupciji i vladavini prava pogoršan je sa -0,19 iz 2014. godine na pomenutih -0,28. U isto vreme zemlje CIE ostvarile su, istina malo, ali ipak poboljšanje – sa +0,54 na +0,56. „Identične trendove pogoršanja ovih indikatora u prethodnih 4-5 godina pokazuju i druga relevantna istraživanja“, konstatovano je u navedenoj studiji.

Deluje deplasirano – a možda i stvarno jeste – sad podsećati da je Vučić na vlast došao obećavajući pojačanu borbu protiv korupcije, jačanje pravne države i ubrzani privredni napredak. Ništa od tih obećanja nije ispunio; desilo se uglavnom sve suprotno.

Sada je jasno zašto Vučić nije išao na „Srpski Davos“ iako je na prvi pogled, s obzirom na prošlogodišnji rast, imao čime da se pohvali. Nije, jer bi zapravo morao da se suoči sa poražavajućim rezultatima svoje vladavine. A ne bi bilo nikog da ga, kao Vesića, brani „golim grudima“. Nekako sumnjam da bi Ana, Zorana i Suzana to učinile.

Nije ni važno. Aleksandar Vučić je, sve u svemu, građanima Srbije „ukrao“ 3 i po milijarde evra. Kako stvari stoje, ta suma će se u narednih 5 godina barem udvostručiti.