970

SVETISLAV BASARA - Seme razdora

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Da bi se istražili uzroci i potražio izlaz iz agonije u kojoj se Srbija raspada (a male su šanse da će se to dogoditi) istoričari opšte, da kažemo, prakse morali bi da istraže vreme i okolnosti u kojima su drevne crkvene i političke elite saborno odlučile da onaj ko hoće da bude Srbin – a ko to ne bi hteo – mora biti pravoslavne veroispovesti.

I tačka.

Drevne elite su u osionom devetnaestovekovnom primitivizmu – koji tek danas u XXI velu rađa najgorče plodove – smatrale da poistovećivanjem nacionalnosti i veroispovesti čine uslugu srpstvu i pravoslavstvu, što uopšte nije bio slučaj, naprotiv, srpstvo je time izgubilo otprilike jednu četvrtinu „biološke mase“ koja je veru pretpostavljala nacionalnosti, dočim se SPC pretvorila u „najvažniju instituciju srpskog naroda“ i u to ime zapandrčila jakobinski barjak, koji i dan-danas ponosno vijori, pa se crkve razlikuju od policajnih stanica samo po krstu na tornju.

Seme razdora bilo je, dakle, posejano, potonje političke i crkvene elite brižno su ga zalivale i negovale, simfonija je cvetala, sve ostalo je propadalo i nastavilo da propada do dana današnjeg, a to što nije do kraja propalo u preispodnju možemo zahvaliti samo onom fizičkom zakonu koji kaže da se nešto ne može pretvoriti u ništa. Mada, setite se da „mi možemo i ono što ne možemo“.

Teolog istorije – kad bi takav postojao u SPC, kad bi u stvari smeo da postoji – zacelo bi podugački period komunizma – najduži u stvari, ništa u Srbiji nije duže potrajalo – protumačio kao providencijalni SMS srpstvu i pravoslavstvu, kao vrišteće jasnu poruku da menjaju svoje puteve.

Iz priloženog se vidi da ni srpstvo ni pravoslavstvo nisu ni pročitali SMS, nego su „duhovno vertikalni“ udarnički krenuli starim putevima koji su doveli do toga da i Crnogorci iskoriste već postojeće identitetske razlike, stvore naciju i tako se izbave Vavilonskog ropstva talibanskog etnofiletizma.

Budući da više nije bilo nikoga ko se mogao otuđiti i oterati psihologijom, politikom – cinik bi rekao i religijom – razdora, razdoru je preostalo samo da temeljno razdire i pustoši Srbiju bez pokrajina (cinik bi rekao – i bez mozga).

Ako vojnici neprestano pričaju o skraćenju, seksualne radnice o poštenju, nije li logično na „razdornici“ svih boja (Ćosić bi me pohvalio za ovaj neologizam) povazdan trućaju o jedinstvu, pritom se neprestano deleći i gložeći unutar samih sebe.

Došli smo danas do toga da se razlika između Njegove Svetosti i Njegovog Vrhovnog Prevashodstva svela na stajling i outfit, prvi, naime, pušta bradu i nosi mantiju, drugi preferira džempere i sportske sakoe. Obojica, inače, isto pričaju i isto se (vrlo pravoslavno) krste. S dobrim razlogom. Iako drugom (za sada) ide bolje u životu, jer je njegova vladina organizacija (prividno) homogenija od NJ.S.-ove paravladine organizacije.

Našu današnju kolumnu posvećujem episkopu dasseldorfskom i svenemačkom – Grigoriju. Shvatiće on podtekst.