970

KAKO SU STEFANOVIĆI MINIRALI DRŽAVU - Novi dokazi o trgovini oružjem

Koliko je vlast zaslužna što je Branko Stefanović tek uoči penzionisanja shvatio da možda ima smisla za biznis? Zašto ministar policije tvrdi da njegov otac nema firmu za trgovinu oružjem kada je NIN otkrio da Junajted BG, čiji je jedini vlasnik Stefanović senior, ima licencu za izvoz oružja? Da li je sukob interesa ako otac od sina traži takvu saglasnost? Da li je u najnovijoj aferi bilo korupcije, trgovine uticajem ili nekog drugog krivičnog dela? Kako je radnik Telekoma pregovarao o prodaji oružja? Za koga radi srpska država, za privatne ili za državnu firmu Jugoimport? Zašto je profit GIM-a za tri godine uvećan 3.146 puta, dok je izvoz Jugoimporta prepolovljen? Da li GIM jedini može da dobije oružje i vojnu opremu, a da ih prethodno nije platio? Jesu li za trgovinu oružjem najvažnije rodbinske i političke veze

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je prošle sedmice ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. NIN je prvi, pre skoro godinu dana, objavio da je njegov otac jedini vlasnik firme Junajted BG, koja je lane dobila dozvolu za izvoz i uvoz oružja. Ta firma se i danas nalazi i to na 215. mestu najnovijeg Spiska lica registrovanih za obavljanje spoljne trgovine naoružanjem i vojnom opremom, koji je Ministarstvo trgovine objavilo 6. septembra ove godine.

Za ovu priču još čudnije je što Stefanović senior ne bi mogao da dobije dozvolu Ministarstva trgovine za trgovinu oružjem da prethodno nije pribavio saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem je čelu upravo njegov sin. U svakoj iole normalnoj zemlji bio bi to više nego dovoljan signal nadležnim organima da ispitaju da li u tom slučaju postoji bilo kakav sukob interesa. A naročito da provere optužbe da li je privatna firma GIM, koju je Stefanović zastupao, od Krušika, čiji je vlasnik država, dobio mine i bombe po nižoj ceni nego javno preduzeće Jugoimport SDPR, kao što su objavili BIRN i Arms voč.

Osim što je tvrdio da njegov otac nije vlasnik nijedne firme koja trguje oružjem, ministar policije je rekao da Branko Stefanović nije vlasnik preduzeća GIM. Istine radi niko to nije ni tvrdio, jer su BIRN i Arms voč objavili faksimil iz koga se vidi da je ministrov otac, zajedno sa vlasnikom GIM-a Goranom Todorovićem, Mirkom Manojlovićem i poslovnim partnerima iz Saudijske Arabije posetio fabriku Krušik iz Valjeva. Stefanović senior se, dakle, u tom dokumentu navodi kao predstavnik, a ne kao vlasnik GIM-a.

Sagovornici NIN-a, upoznati sa procedurama prilikom sklapanja ugovora o kupovini oružja, objašnjavaju da niko nijednu fabriku namenske industrije u Srbiji ne može da poseti bez odobrenja i najave. Takav dopis bio je dovoljan da BIRN i Arms voč otkriju da je Branko Stefanović direktno bio umešan u izvoz oružja iz Srbije. Doduše ne direktno preko svoje firme Junajted BG, već preko GIM-a, sa čijim vlasnikom, Goranom Todorovićem, već nekoliko godina blisko sarađuje.

Autor: MILAN ĆULIBRK
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25. 9. 2019.