970

SVETISLAV BASARA - Sad ovo, sad ono

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Često ćemo čuti (i pročitati) da je Vrhovno Biće protivpravno – neki kažu i protivprirodno – „prigrabilo svu vlast“.

Isto se to govorilo i za sve prethodne srpske tirjane koje pamtim, osim za druga Tita. Možda se pitate zašto je drug Tito, pride Hrvat sa dna kace, bio izuzetak? Zar smo ga toliko voleli da mu ništa nismo zamerali? Ma jok. Njemu se nije spočitavalo da je „prigrabio svu vlast“, zato što se za njegovog vakta za takve tvrdnje išlo u mardelj. Prethodno pendrečenje se podrazumevalo.

Sad će podfamozni neprejebivac „Dobrivoje“ bezbeli graknuti: „evo ključnog dokaza za moju tvrdnju da je Basara „četvrti omiljeni Vučićev opozicionar“ (sic!), vidite li kako nas – uz ono „ipak ima pomaka“ – huška da volimo Vrhovno Biće zato što nas ne pendreči i ne zatvara kad ustvrdimo da je prigrabio svu vlast.

Kao i krle22 i neprejebivi „Dobrivoje“ je polovično u pravu. Naša današnja tema vaistinu jeste posvećena „prigrabljivanju sve vlasti“, ali sa obrnutim predznakom, jer ću pokušati da elaboriram (tj. da džaba okrečim) da se apsolutna vlast ne „prigrabljuje“ nego se – dobija na poklon.

Da su Vrhovno Biće i Toma Nikolić sami vodili predizborne kampanje, još bi oni derali skupštinske klupe na čelu dvadeset pet-šest skomračnih poslanika, ali su imali (privremenu) sreću da im kampanju (mnogo uspešnije od njih) vode njihovi ljuti protivnici, JexS & Co uz sasluživanje krleta22.

Nije to JexS-u & Co, naravno, bila namera, nisu to oni hteli, daleko od toga, hteli su suprotno, ali razmislite i sami malo koliko ste puta hteli nešto lepo, a dobili nešto ružno, na primer Sebastian Kurtz obmotan bodljikavom žicom umesto mračnog predmeta želja.

Lepo je Kolakovski napisao da biti obmanut u politici nije nikakav izgovor, a ja dodajem da je je ravno političkoj (i humanitarnoj) katastrofi biti samoobmanut, a misliti da si u pravu. Ne kažem ja da JexS, Co & krle22 nisu imali dobre namere, ali setite se da je Sartr rekao da je put u pakao upravo takvima popločan. Oni su, narodski rečeno, hteli da se guze, a da im ne uđe, to jest da vladaju (i kupe kajmak) populistički, ali na „demokratski“ način, „u rukavicama“ i sa „ljudskim likom“, bila je to nemoguća misija, pisali smo o tome desetinama puta, nemojmo se ponavljati.

Možda se sad pitate zašto napred napisah da su Vrhovna i Tomina sreća – privremene. Zato što je i inače sve privremeno, a naročito je privremeno u populističkim društvima u kojima, kako onomad rekosmo, ne vlada ovaj ili onaj tirjanin, nego determizam. U takvim društvima je gvozdeno pravilo da se svima događa ne ono što bi hteli (ili planirali) da im se dogodi, nego ono što se MORA dogoditi. Možda imate još pitanja. Na primer – šta je to determinizam? Eeee, to vam je ova inercija, čamotinja, jad i beda suštinske neslobode koja kao olovni oblak pritiska Srbiju zbog koje se čini da OVOM nema kraja, da bi se u sledećem ciklusu činilo da kraja neće biti ONOM.