970

SVETISLAV BASARA - Pitanje kapaciteta

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Nakon što načuketah i redakciji prosledih našu jučerašnju kolumnu, zapadoh u sumračna razmišljanja, turih prst na čelo i zapitah se da li mi kao društvo imamo kapaciteta – ili što reko Jaša Grobarov „visinu“ – za vladu i vladara bolje od trenutnih, možda i večitih.

Odgovor beše decidirano jok. To „jok“ se utemeljilo na činjenici da je SNS (trenutno, a možda i večno) jedina organizovana politička snaga u Srbiji. Sasvim je drugo pitanje kako ta snaga organizuje sve drugo što nije ona. Ukoliko gospoda babe i dame euroefendije misle da grešim – ili da navraćam vodu na Vrhovnu Vodenicu – pozivam ih na javnu raspravu na stranicama Danasa u kojoj će argumentovano odgovoriti na sledeća neprijatna pitanja. 1. Da li misle da je konfuzna gomila dezorijentisanih i neorganizovanih rogova u vreći u stanju da osvoji vlast? 2. Da li je realno da pomenuta gomila, ukoliko bi se u nekoj apsurdnoj (samim tim ne tako neizglednoj) situaciji uspentrala na vlast, bila u stanju da organizuje raspadnuto društvo i drljavu državu i da ih izvede iz biblijske konfuzije i deozorijentacije. Ili se, možda, očekuje da drljava država organizuje i disciplinuje opoziciju kad jednog dana dođe na vlast.

Ako već nismo u stanju da kontrolišemo poplave, hajde bar nešto da naučimo od njih. Kako, uopšte, nastaju poplave? Lako, brate. Padne jaka kiša, reke nadođu, nabujale vode se izliju iz korita i – zahvaljujući tupoumnosti i nemaru nadležnih službi – probiju razvaljene (ili nepostojeće) nasipe i nose sve pred sobom.

Poplave, samorazumljivo, izazivaju strah i nezadovoljstvo, ali protiv njih se ne bori (mada se u Srbiji upravo tako bori) strahom i nezadovoljstvom, još manje povicima „kuku, vidite li vi kako je strašna ova poplava“ nego uzimanjem u šake lopata i ostale protivpoplavne mehanizacije.

Vratimo se mi na politički teren. Apsolvirali smo već da zakoni dinamike fluida važe i u politici. Ako se politička stranka – nazovimo je X – uspentra na vlast, ukoliko ne naiđe na organizovan otpor stranaka, nazovimo ih Y i Z, nego na nezadovoljstvo, strah i kilave povike „vidite li vi kako je loša ova vlast“, onda se vlast X izlije iz korita i nosi sve pred sobom.

U Srbiji vlasti (svih boja) tradicionalne rade na principu poplave, ali to nije „naša posebnost“, to je u ljudskoj prirodi, sve bi vlasti ovoga sveta radile na tom principu da se ne sudaraju sa sistemima društvenih nasipa koji ih (sa manje ili više uspeha) prisiljavaju da se drže korita.

Naš je problem – i to po svemu sudeći nerešiv – što nismo izgradili društvene nasipe (zato su i antipoplavni zapušteni ili nesagrađeni), a nije da nije bilo prilike, mada nije bilo političke volje i to ponajviše kod onih koji su sada najviše zgroženi Vrhovnim Tirjanstvom. Utuvite i ovo: složna braća su streljali Đinđića kad su procenili da je ostao sam na brisanom prostoru, tačnije strelištu.