970

SVETISLAV BASARA - Niskogradnja nestabilnosti

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Neki bi cinik rekao da srpska niskogradnja – u kojoj ima i poprilično niskih strasti – iz dana u dan sve više napreduje i udarnički ruši sve pred sobom. Evo, recimo, samo što je u prisustvu istoimenog kneza, svečano pušten u rad autoput Miloš Veliki, završeni su i višegodišnji radovi na „rekonstrukciji“ beogradskog Trga Republike.

Svečanog otvaranja rekonstruisanog trga – osim ako mi nešto nije promaklo – i bar za sada) nije bilo, a baš šteta, bila bi to sjajna prilika da se Knez Mihailo (u tumačenju Mikija, recimo, Manojlovića) po drugi put pojavi među Srbima i time se izloži opasnosti da ga po drugi put ubiju, pa da mu podignu još jedan spomenik. Pa da posle izvesnog vremena i spomenik „rekonstruišu“.

Budući da sam opravdano odsutan iz prestone megakasabe, nisam bio u prilici da izvršim uviđaj na licu mesta – što ću skorih dana učiniti – ali sam potaknut društvenomrežnom ibret-furtutmom koja se podigla oko vozdviženija časnog trga, u bespuću www zbiljnosti potražio fotografije, koje pronađoh, gde drugde nego na sajtu moje omiljene žutare, Blica, koja je SNiS- podastrla raskošnu galeriju snimaka „iz svih uglova“.

I – šta kažem? Kakvi su mu utisci? Ravni, eto kakvi. Trg – bar na fotografijama – izgleda u dlaku onako kako su u drevna vremena zamišljali da izgleda planeta Zemlja, što će reći ravna ploča, da ne kažem baš pustinja, u kojoj samo okolne zgrade podsećaju posmatrača/prolaznika da je tu nekada bio Trg Republike, mesto pobačaja srpske demokratije, poprište bezbrojnih mitinga (svih boja).

Gledam tako slike trga, a slike trga – što reko Niče – gledaju mene. Nešto nedostaje, a ne mogu da dokonam šta jer nedostaje sve. Da nema „Konja“ i prepoznatljivih okolnih građevina, onaj naš Marsovac bi zacelo pomislio da je u pitanju aerodromska stajanka, u šta se – kako ćete videti iz dole priloženog – jednoga dana lako može i pretvoriti.

Nedostajalo je, kako rekoh, ama baš sve, ali mi je ipak još nešto nedostajalo, Tek u neko doba – nakon još jednog Blickrig „očevida“ – razabrah da u panorami „štrče“ odsustvo Kremlja, GUM-a, Lenjinovog mauzoleja i Univerziteta Lomonosov (na mestu Mitića Robne kuće) i one istorijske cesne koja je sletanjem na Crveni Trg simbolički označila urušavanje komunizma.

Ovo što se uradilo sa trgom R primer je kako se to ne radi, ali tako to biva kad urbanizam (tehnika uređenja grada) padne u šake preispoljnih seljačina podnaredničke provenijencije. Ko hoće da mu prestonica ima „istorijsko jezgro“ – i koliko toliko podnošljivu istoriju – taj drevne trgove, katedrale, građevine itd, brižljivo održava i periodično obnavlja (po mogućstvu ) istim materijalima i ni u snu ne pomišlja da menja prvobitni izgled. Eto, uzgred, odgovora na pitanje zašto je Beograd toliko puta razaran. Pa on se i gradi da bi bio rušen.