970

OGNJEN RADONJIĆ - Ostavka na kvadrat

Ognjen Radonjić, Peščanik.net, 30.07.2019.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Konfuzija u vezi sa slučajem osporene doktorske disertacije ministra finansija raste. Da podsetim, dana 15.7.2019. izdato je saopštenje na sajtu Univerziteta u Beogradu (UB) „da je mišljenje Stručne komisije Fakulteta [organizacionih nauka – O.R.], na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća nepotpuno, nejasno i kontradiktorno što sprečava Odbor da donese konačnu odluku.“

Prvi je problem samo saopštenje. Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu (Odbor) je započeo svoj rad na osnovu tri podnete žalbe. Jedna je žalba ona koju je koordinirao akademik Dušan Teodorović, u kojoj su, između ostalog, izneti novi dokazi o plagiranju. Oni do tada nisu bili ni razmatrani, niti registrovani od strane Stručne komisije, koja se, umesto da se bavila celim doktoratom, fokusirala samo na prethodno iznete dokaze koje je profesor Raša Karapandža objavio na Peščaniku 2014. U toj žalbi su izneti dokazi o novih tridesetak stranica teksta i ilustracija koji su doslovno prepisani bez navođenja izvora. Drugu žalbu su podneli profesori Miodrag Jovanović, Goran Dajović i docent Bojan Spaić sa Pravnog fakulteta UB, a treću Aleksej Tarasjev, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ UB. Umesto da, nakon odlučivanja Odbora, bude objavljena odluka sa potpisima svih njegovih članova, u kojoj bi se nalazili navodi svih žalbi i odgovori na ove navode, od Univerziteta smo dobili samo jedno šturo, nepotpisano saopštenje za javnost. Osim što je ono samo nepotpuno i nejasno, ostali smo uskraćeni i za argumentaciju koja je kod Odbora presudila da se donese odluka o vraćanju na ponovno odlučivanje Nastavno-naučnom veću Fakulteta organizacionih nauka (NNV FON-a). Ostalo je, dakle, nejasno na šta se misli kada se kaže da je mišljenje Stručne komisije „nepotpuno, nejasno i kontradiktorno“. Za ovu odluku je rektorka UB Ivanka Popović rekla da je izbalansirana i mudra jer „se glavne kompetentnosti, što se tiče doktorskih disertacija, nalaze na fakultetima i da su oni najkompetentniji da odlučuju o kvalitetu svojih radova. Ovo je vrlo jasna poruka Odbora za profesionalnu etiku da i FON mora da podnese svoj deo odgovornosti za završavanje ovog slučaja.“

Potpuno je neverovatno da je do obrazložene odluke Odbora (ne zna se kako, ni na osnovu čega) došao Insajder 26.7.2019, pri čemu ova obrazložena odluka nije objavljena na sajtu UB niti su sa njom bili upoznati podnosioci žalbi. Ovakvo ignorisanje zainteresovane univerzitetske javnosti, malo je reći, apsolutno je neprihvatljivo. Nažalost, dosta toga je i do nas – nisam primetio da je do sada na ovaj prvorazredni skandal iko sa UB reagovao.

Vrlo je zanimljivo da u svojoj obrazloženoj odluci Odbor pravilno konstatuje, ali istovremeno i demantuje rektorku: „Zadatak Stručne komisije u postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja – plagiranja – je da vrši procenu originalnosti radova. Stručna komisija FON-a je pogrešno primenila materijalno pravo, jer se upustila u ocenu originalnosti doprinosa disertacije nauci, tj. bavila se ispitivanjem naučnog doprinosa osporene disertacije, što nije zadatak Stručne komisije“. Dakle, ovde se ne radi se o tome da li je komisija FON-a kompetentna za odlučivanje o kvalitetu radova objavljenih na FON-u, već o odgovoru „na pitanje da li je u postupku izrade doktorske disertacije Siniše Malog bilo neakademskog ponašanja ili nije“. Da bi se utvrdilo da li je neko prepisivao, dovoljno je biti pismen.

Dalje, kako izveštava Insajder: „Navode Komisije FON-a o tome da su ‘postojali određeni propusti’ u doktoratu Malog, da je ‘identifikovan visok stepen sličnosti sa tuđim tekstovima’, da ‘u par slučajeva postoje određeni tehnički administrativni propusti (bez ikakve odgovornosti kandidata)’, da ‘ne postoji formalni zahtev za utvrđivanjem neakademskog ponašanja’, da ‘i kada bi se svi ti delovi izbacili iz rada to ne bi imalo nikakav uticaj na ukupni naučni doprinos disertacije’, da se obim spornih delova kreće od 3-4 odsto, da je komisija identifikovala propust od oko sedam odsto dela teksta gde su morali da se koriste znaci navoda’, Odbor ocenjuje ‘nejasnim i nerazumljivim’.“

Šta je ovde nejasno i nerazumljivo? Sve je jasno i razumljivo i dovoljno da se donese preinačenje odluke i bez dodatnih dokaza koji su izneseni u žalbi koju je koordinirao akademik Teodorović. Ono što je netačno je zaključak Stručne komisije da se i pored svega navedenog može smatrati da je ova doktorska disertacija validna.

U izveštaju Insajdera dalje piše da „Pitanje kvaliteta doktorske disertacije i njen naučni doprinos nisu od značaja za rešenje ove pravne stvari, jer se ovi elementi ne osporavaju. Ono što je trebalo utvrditi je da li je u izradi doktorske disertacije bilo neakademskog ponašanja – plagiranja.“

Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova UB je jasno propisano da je zaključak da je bilo neakademskog ponašanja  (na osnovu izveštaja Stručne komisije i dokaza iznetih u javnosti od strane profesora Raše Karapandže), prvo trebalo da donese Etička komisija FON-a. Ovaj opšti nedostatak odgovornosti, najpre Etičke komisije FON-a, a onda i dekana, kao predsedavajućeg NNV-a, prepoznajemo u sledećim redovima:

„U rešenju piše i da je Odbor za profesionalnu etiku na sednici održanoj 14. juna 2019. doneo odluku da od dekana i Etičke komisije FON-a, kao i od Siniše Malog zatraži odgovore na navode iz žalbe koju je podnela rektorka beogradskog univerziteta na osnovu inicijalnih žalbi profesora univerziteta“. ‘Dekan i predsednik Etičke komisije Fakulteta blagovremeno su dostavili odgovor Odboru, u kome upućuju Odbor da se obrati Stručnoj komisiji koja je i sačinila mišljenje, a Siniša Mali u ostavljenom roku nije dostavio odgovor’.“

Jasno je, dakle, da nadležna tela FON-a peru ruke i upućuju na Stručnu komisiju čiji članovi nisu zaposleni na UB, pa ih, samim tim, Kodeks profesionalne etike UB ničim ne obavezuje. Oni, na kraju krajeva, sa ovim pravnim aktima UB ne moraju ni da budu upoznati. Ipak, i onaj deo posla koji je obavila Stručna komisija, bio je dovoljan da Etička komisija FON-a utvrdi neakademsko ponašanje. Najzad, NNV FON-a je moglo, u krajnjoj instanci, da ne podrži predlog Etičke komisije FON-a da se izveštaj Stručne komisije usvoji. I opet, nakon svega toga, Odbor, kao drugostepeni organ UB, nije bio u stanju da preinači odluku NNV FON-a.

Potom, piše Insajder: „U rešenju Odbora za profesionalnu etiku se navodi da je Odbor zaključio da je potrebno da Stručna komisija FON-a dâ konkretno i jasno stručno mišljenje da li je Siniša Mali ‘izvršio radnje plagiranja’, u kom obimu i kojim konkretnim radnjama, a posebno u vezi s preuzimanjem teksta drugog autora bez navođenja njegovog imena i izvora iz kojeg je tekst preuzet… U izveštaju Etičke komisije se navodi da je ona ‘jednoglasno usvojila stručno mišljenje Stručne komisije prema kome je doktorska disertacija rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata’, te da ‘uočeni propusti po obimu i značaju ne dovode u pitanje osnove naučne doprinose i originalnost doktorske disertacije’.“

Prvo, Stručna komisija je već navela u svom izveštaju da je Siniša Mali preuzeo 7 odsto teksta bez navođenja (od 126 citata su pravilno navedena dva), kao i na koji način je to urađeno. Drugo, ne mora Stručna komisija da iznese konkretno mišljenje da je Siniša Mali izvršio radnje plagiranja. To je mogla i bila dužna po Etičkom kodeksu UB da uradi Etička komisija FON-a. Najzad, NNV FON-a je mogao da obori predlog Etičke komisije da se usvoji izveštaj Stručne komisije, a kada je slučaj, zbog podnetih žalbi, završio na UB, sam Odbor je (opet u skladu sa Etičkim kodeksom i pratećim Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova) mogao i morao da preinači odluku FON-a.

Odbor dalje kaže da „u ponovnom postupku Stručna komisija treba da vodi računa i o navodima i dokazima navedenim u izjavljenoj žalbi i na kraju da odgovori, odnosno dâ mišljenje u kojoj meri doktorska disertacija predstavlja rezultat rada doktoranda i da li i u kojoj meri su poštovana akademska pravila citiranja, navođenja izvora. Posebno naglašavamo da je softverska analiza samo jedan od načina utvrđivanja postojanja neakademskog ponašanja.“

Kristalno je jasno da je Odbor mogao na osnovu teksta tri žalbe (a pre svega one koju je koordinirao akademik Teodorović) da donese odluku da je rad Siniše Malog plagijat. Žalosno je da se Odbor, u svojoj obrazloženoj odluci koja je do javnosti došla putem Insajdera, nije ni osvrnuo na navode iz žalbi. Novi dokazi o plagijatu, podneseni u žalbi koju je koordinirao akademik Teodorović, kao da ne postoje.

Na kraju, nešto i o samoj odluci Odbora. U saopštenju objavljenom na sajtu Univerziteta piše da je „Odbor za profesionalnu etiku, na sednici održanoj 15. jula, odlučio da predmet osporene doktorske disertacije Siniše Malog bude vraćen Fakultetu organizacionih nauka na ponovno odlučivanje. Odbor je utvrdio da je mišljenje Stručne komisije Fakulteta, na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, što sprečava Odbor da donese konačnu odluku.“

Odluka NNV FON-a je, dakle, poništena i vraćena na ponovno odlučivanje FON-u čime je, prema stavu 4, člana 6 Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, Odbor zapravo doneo i konačnu odluku:

Član 6.

(1) Lice protiv kojeg je izrečena mera i podnosilac zahteva mogu na odluku iz člana 5. stav 11. ovog pravilnika podneti žalbu (u daljem tekstu: žalba) Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu (u daljem tekstu: Odbor), u roku od 15 dana od dana prijema odluke. (2) Prilikom razmatranja žalbe, Odbor može da zatraži i dodatna objašnjenja od svih učesnika u postupku i drugih stručnih lica.

(3) U roku od 60 dana od dana prijema žalbe, Odbor donosi odluku kojom potvrđuje ili preinačuje odluku iz člana 5. stav 11. ovog pravilnika, ili je poništava i vraća na ponovno odlučivanje.

(4) Odluka iz stava 3. ovog člana je konačna.

Dalje u saopštenju piše: „Rok za postupanje Fakulteta organizacionih nauka po odluci Odbora je 60 dana.“

O kakvom postupanju je tu sada reč? Rektorka je istakla da će ovo postupanje FON-a „pomoći Odboru, nakon što stigne odgovor FON-a, da vrlo brzo donese konačnu odluku.” Ovo je potpuni galimatijas. Jedino što tu vidim je da FON može da potvrdi ili da preinači svoju prethodnu odluku. Ako je potvrdi, onda se opet ceo slučaj može naći pred Odborom ako se podnesu nove žalbe. Bez novih žalbi, Odbor nema ni potrebe da odlučuje. Ako, pak, NNV FON-a preinači svoju prvobitnu odluku, ceo postupak se vraća na početak – formira se nova Stručna komisija i tako u nedogled.

Jedino što ovde mogu sa sigurnošću da zaključim jeste da bih danas, da postoji takva mogućnost, podneo još jednu ostavku na mesto u Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka UB.