970

Niske plate, stranačke veze i nepoštovanje teraju čitave porodice iz Srbije

Srbija je zemlja koju građani sve češće napuštaju. Samo prošle godine iselilo se više od 50.000 ljudi. Oni koji su se na takav korak odlučili glavne razloge svog odlaska vide u lošem životnom standardu, niskim platama i nemogućnosti da se pored završenog fakulteta zaposle u struci, bez stranačke veze.

Preko konkursa do posla - put je kojim se mladi najčešće nadaju da će početi da rade. Marko Milićević je samo jedan od njih. Uprkos tome što je završio dva fakulteta - medicinu i stomatologiju, u Srbiji, kako kaže, ne može da se zaposli i dobije specijalizaciju.

"Svaki put kada bih išao kod direktora, načelnika, nikada ja ne bih išao preko veze, preko nekog drugog se raspitivao, neko bih direktno išao sam i pitao... Oni bi me sami upućivali da nađem nekoga ko bi bio u vrhu vlasti, na ministre, na takve ljude", naveo je Marko Milićević, stomatolog i doktor.

Sagovornik N1 dodaje da za svoje znanje želi poštovanje. Pošto to, kako ukazuje, ne dobija u svojoj zemlji, odlučio je da spakuje kofere i ode u Nemačku.

"Ne radi se o novcu, nego se radi o poštovanju. Ako sam ja u zemlji, koji je završio dva fakulteta s kojima bi trebalo da dobije, na primer, nekakve zasluge... Vi u Nemačkoj ne možete da dobijete takvu jednu specijalizaciju (maksilofacijalne hirurgije, koju želi) bez obe diplome. U svojoj zemlji ja to ne mogu da dobijem, a mogu takvu priliku da dobijem u Nemačkoj. Eto o tome se radi", navodi Milićević.

Priliku za sada vidi predsednik Aleksandar Vučić. Prema njegovom uverenju, karika koja bi trebalo da zadrži mlade u Srbiji je - novootvoreni autoput "Miloš Veliki".

"Ali taj autoput će da bude hrast budućnosti za našu decu koja ovde treba da ostanu, a ne da idu u inostranstvo, jer to će da dovede fabrike, investitore", naveo je Vučić na svečanom otvaranju autoputa, 18. avgusta.

Dok se investicije ne dogode, predsednik nudi novo rešenje.

"I zato nam je potrebno to brže hvatanje priključka i u veštačkim inteligencijama i inovativnim tehnologijama sa svetom, da bismo mogli ljude da sačuvamo u našoj zemlji", rekao je ranije danas Vučić.

Prema izveštaju Evrostata, prošle godine je u zemlje Evropske unije otišla 51.000 ljudi, među kojima najviše mladih. Građani se mahom sele u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Italiju i Švedsku.

Oni koji su otišli kažu da su za to razlozi brojni.

Sanja Stepanović, student istorije umetnosti (Ljubljana): Zbog nedostatka nade da se išta može promeniti i da mogu da se nadam nekom životu koji bi bio dostojan jednog normalnog čoveka.

Jelena Marinković (Austrija): "Meni je žao što sam morala da odem, ali trbuhom za hlebom".

Ana Jovanović (Malezija): "Otišla sam iz razloga zato što sam želela da se bavim svojim poslom, bez da moram da postanem član bilo koje stanke".

Danilo Mirosavljević, odbojkaški trener (Nemačka): "Zato što sam primetio da se glupost i jedna sveopšta impotentnost uzdižu na nivo nekog ideala i maskiranu aroganciju i lažno samopouzdanje masovno nagrađuje".

Iz organizacije "Grupa 484", u čijem su fokusu migracije, kažu da se poslednjih godina promenio profil onih koji odlaze. Ranije su to mahom bili visokoobrazovani ljudi, dok ih danas ima iz različitih profesija i nivoa obrazovanja.

"Nama danas ne odlaze samo lekari, stomatolozi, nama danas odlaze i vozači i radnici na građevinama, zavarivači, a prema istraživanjima koje je sprovela i sama država pokazuje se da postoji još jedna razlika u odnosu na taj migracijski talas od pre nekoliko godina - sad postoji i trend da odlaze i čitave porodice... To je jedan zabrinjavajući podatak", navodi Vladimir Petronijević iz Grupe 484.

Da situacija po pitanju ostanka ljudi nije sjajna, pokazuje i to što je skoro svaka peta mlada osoba koja odluči da bolja vremena čeka u Srbiji prinuđena da prihvati posao za koji je prekvalifikovana, tj. da na primer s diplomom lekara radi u pekari.

Prema oceni stručnjaka, ukoliko plate ostanu niske, a životni standard loš u budućnosti se može očekivati da će odlasci biti sve masovniji.