970

SVETISLAV BASARA - Magda Mihajlović

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Odavno nismo imali popularnu rubriku „gde su, šta rade“.

Gde je, recimo, Zorannah Mihajlovićeva, koja se u Famoznom pojavljivala uglavnom u epizodnim rolama. Mora biti da je na radnom zadatku, na gradilištu nekog novog bespuća, ali s vremena na vreme ipak odvoji malo vremena da da poneku celomudrenu blagoizjavu, čisto da je Vlasi ne zaborave.

Za današnji starring u Famoznom, Zorannah se izborila jednim smelim (cinik bi rekao polusamoubilačkim) gestom – izjavila je da se „ne slaže sa predsednikom Vučićem“. E sad, da nije nastavka rečenice, drumovi bi promptno poželeli Zorannahe, al Zorannahe nigde ne bi bilo jer bi još promptnije zaglavila u ropotarnici istorije.

Nastavak je, međutim, izgladio stvar jer – kako ćemo videti – Vrhovno Biće zacelo neće imati ništa protiv takvog neslaganja. Zorannaha se, naime, nije složila sa „predsednikovom odlukom da se povuče sa mesta predsednika SNS“. A zašto, pobogu? Zato što je Zorranaha „uverena da SNS naprosto neće dozvoliti Aleksandru Vučiću da se povuče sa mesta predsednika stranke“.

Malo mi je to sumnjivo, a i Vučiću mu moglo biti. Kako sad to? Ko je tu kome šef? Ko tu dozvoljava, a ko postupa po naređenju? Vučić SNS-u ili SNS Vučiću. I za to Zorannaha ima (jedno poprilično teološko) objašnjenje. SNS to, glagolji Mihajlovićeva, neće dozvoliti zato što je „SNS Vučić, a Vučić SNS“. Upravo onako kako smo vaktile – izuzimajući reakciju i anarholiberale – svi bili Titovi, a Tito bio naš. U Zorannahinom simbolu vere doduše nema ono „nesliveno i nerazlučivo“, ali to je zato što je u pitanju dvojstvo, a ne trojstvo.

„Ima u SNS-u“ – nastavlja, Zorannaha solilokvij – “sjajnih, mladih ljudi“ (zbog karakterologije izostavljam imena, ali su poznata redakciji), ama Mihajlovićeva je sigurna da „niko od njih ne bi želeo da vodi stranku umesto Vučića, pa čak ni da bude u stranci u kojoj nema Vučića“.

Da li to Zorannaha insinuira da će jednoga dana u dalekoj budućnosti – kada Vrhovno Biće po sili nužde preda svoj duh Gospodu (a Gospod mu kaže „hvala“) – SNS prestati da postoji ili će ipak nastaviti da postoji pod parolom i posle Tita – pardon Vučića – Vučić, kao što smo svojevremeno nastavili da postojimo, mada je, kako je sve ispalo, bilo bolje da smo kao hindustanske udovice kolektivno spalili na Titovom grobu.

Pročitavši izlaganje drugarice Mihajlović – ne znam zašto – prisetih se scene iz izvanrednog filma „Hitler, poslednji dani“ u kojoj Magda Gebels odluku da se, nakon Hitlerovog samoubistva i ona samoubije (i pride ubije sopstvenu decu) pravda rečenicom – „život bez Hitlera nema smisla“. Ne govorim ovo da bih Zorannahi dao ideju da se – kad se Vučić jednoga dalekog dana prestavi – samoubije, pu, pu, pu, daleko bilo, govorim ovo da bismo se kolektivno zapitali ima li život u Srbiji uopšte smisla.