970

SVETISLAV BASARA - Kolektivno beslovesno

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Poslovično su već tragismehotresni pokušaji tobožnjih opozicionara da pronađu lak (i jeftin) način da se domognu vlast, a da to nipošto ne bude onaj jedini koji posustali bog parlamentarne demokratije zapoveda, što će reći – da se organizuju u dve-tri jasno profilisane stranke, da ih popune članstvom, da formulišu ostvarive ciljeve i da potom, džumle sa članstvom i simpatizerstvom, na tome udarnički rade – „do pobjede“, što reko Ljuba Simović.

Davnih sam ja dana ovde napisao da ovdašnja opozicija uopšte nije opozicija nego bivša vlast, vlast „pod B“, vlast na stand by-u, sledstveno sam gorepomenute imbecilne pokušaje i performanse tumačio sindromom podnaredničkog pokvarenjaštva, ali me je razvoj situacije uverio da u tom zamešateljstvu, osim neizbežnog pokvarenjaštva, ima i podosta mentalne insuficijencije.

Spisak – ne zna se da li debilnijih, da li nedelotvornijih opozicionih akcija – toliko je impresivan da bih, da počem imam mozak pukovnika Ljubana Karana, došao u napast da opozicionare osumnjičim da rade „po nalogu“ Aleksandra Vučića.

Znam da će se oglušiti o poziv, ali upravo zato i pozivam Đida, Guzijana i Boškića da javnosti pokažu bar 150 primeraka famoznog Ugovora sa narodom, koji oni – nota bene – nisu potpisali. Pokazaće vam Sebastian Kurtz, davno su ti ugovori završili na nekoj deponiji, gde im je, pošteno govoreći, i mesto. Toliko o ozbiljnosti Trija Fantastikus.

Odnedavno je u opticaj pušten – bojkot, taktika koja je – kada joj pribegnu ljudi koji znaju šta hoće i (još važnije) kud udaraju – vrlo moćno političko oružje, doduše sa dve oštrice. Međutim i oko toga su izbile opozicione srpske podele. Jedni bi bojkot, drugi ne bi, ovaj profesor atomske fizike je za, ona profesorka veterine je za ne. I pročaja.

Nemojte slučajno misliti da te nedoumice proizilaze iz nesuglasica oko strategije sprovođenja bojkota – koji, uzgred, zahteva više rada nego učestvovanje na izborima – o, ne, te dvoumice proizilaze iz nesigurnosti da li će bojkot samim činom proglašenja magijski sobaliti Vrhovno Biće sa njegovih Orkanskih visova ili pak neće.

Fakat je da i Vrhovno Biće vlada vlaškomagijskim i staroslovenskoanimističkim ritualima koji direktno pogađaju kolektivno nesvesno, ali je isto tako fakat da je na sve užem polju kolektivnog svesnog, njegova tehnička služba besprekorno ustrojena i organizovana.

Suprotstaviti se organizovanom kolektivnom nesvesnom, neorganizovanim kolektivnim beslovesnim, isto je što u fizičkom svetu gasiti vatru benzinom i to – po receptu Ostapa Ibrahimoviča – tuđim. Pisac hoće da kaže da je opoziciona nemoć jedino pogonsko gorivo Vučićeve mašinerije moći; „međunarodna (i opštenarodna) podrška“ tu su samo kardanska osovina. Karakteri cure, imam ih taman toliko da kažem da će to tako ići sve dok se kolektivno nesvesno ne strmopizdi u kolektivno beslovesno, a taj trenutak, izgleda, nije daleko.