970

SVETISLAV BASARA - Autohumanitarna katastrofa

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Kao što je pre (ima li tome već 11 godina?) Referendumski Lopov u nadsaharskom amoku, sav nervno slomljen, u znak odmazde zbog proglašenje nezavisnosti lažne republike organizovano popalio i demolirao Beograd, hard core nastavljači srpske politke nervnih slomova su kao protivrameru sumanutom lažnodržavnom porezu od 100% na uvoz robe iz Srbije, pozatvarali prodavnice, pekare, kafane i apoteke u Severnoj Mitrovici.

Lažni pak državnici odgovorili su kontraprotivmerom, što će reći da su na na strateškim prilazima Sev. Mitrovici, a i šire, ispoparkirali kamione sa jeftinom robom široke potrošnje, koju, opet, niko od Srba nije hteo (tačnije je reći „smeo“) da kupuje. Pa ne možeš pred Lazara – a tek ne možeš pred kamere državotvornih televizija – sa izdajničkim šiptarskim mlekom, hlebom i mesnim nareskom u rukama. Nije, brate, duhovno vertikalno, znate valjda šta hoću da kažem.

Jedna od naših vekovnih (neiskorenjivih) zabluda – zbog koje smo teško ograjisavali, žestoko ograjisavamo i nastavićemo da u nedogled ograjisavamo – jeste zabluda da će samoponižavanje i samosažaljenje (iliti pomodno samoviktimizacija) kod „trećih (evropskih) lica“ izazvati snažnu emocionalnu reakciju (i odgovarajuću akciju) koju ne izaziva ni kod nas samih. Stavite ruku na srce, pa recite da li se iko u „Srbiji bez pokrajina“ – osim Kraljevića Marka Đurića (po partijskom zadatku) i dve tri zadušne babe (iz merhameta) – uzrujao zbog severnomitrovičke humanitarno-propagandne katastrofe.

Ogromnu većinu Srba savršeno boli Sebastian Kurtz što su srpske prodavnice pozatvarane, a oni malo bolje obavešteni dobro znaju da na severu Kosova nema nikakve gladi ni oskudacije u lekovima i drugim potrepštinama zato što alternativni pravci snabdevanja rade punom parom – za šta treba zahvaliti Bogu – jer da počem ne rade, majke beogradske invencije ne bi oklevale da ostatak zaklanog kosovskog naroda umore glađu samo da bi ga zadržale na „vekovnim ognjištima“.

Svaki će vam student prve godine psihologije reći da prosečan ljudski stvor gleda da se približi onima koji izazivaju divljenje (i isijavaju moć i pare), a da kao đavo od krsta beži od onih koji izazivaju sažaljenje, naročito ako ga izazivaju upadljivo i tendenciozno, sledstveno čemu osobe zaista dostojne empatije mogu računati na SMS prilog u iznosu od najviše 200 RSD (bez PDV-a) dočim protuve – poput humanitarnih prosjaka (a ima ih tušta i tma) koji po dvadeset godina po kafanama skuljajuju priloge za „operaciju sestre“, mogu računati samo na – „mrš u 3LPM“.

Privodeći kraju našu današnju kolumnu zapitah se otkuda kod nas toliko čobančadi u svakom trenutku spremnih da – kad se naljute na selo – odseku Sebastian Kurtz. Ko je – zapitah se – uopšte napravio to pleme, ako znamo je njihov rodonačelnik još u mladosti odsekao Crven Ban. Na kraju dokonah da je tajna u tome što oni seku tuđe Sebastiane. Čuvajte ih, stari moji..