970

Kina, tašnice, Brioni i Sopot

Veoma je interesantno kada je Aleksandar Vučić sa svojima, kada drži sastanak Glavnog odbora SNS-a. Prvo vidite da su članovi tog vrhovnog tela nervozni: ne znaju koga će da zakači. Ovog puta bio je baš mnogo besan i strog. Neko će sigurno biti poteran, najvaljuje se čistka. Šef poručuje da moraju da znaju da će biti smena, neka se ne iznenade kada vide da ih više nema. Mnogi koji su sada tu biće zamenjeni novim, mladim kadrovima, punim entuzijazma i energije da na svakom koraku pokažu koliko vole svoju zemlju i žele da rade za Srbiju (jer to je SNS). Biće da je svaka osoba od njih 600 pomislila – pa neće valjda baš na moje mesto ti mladi.

Pišem o ovoj sednici zato što sam sigurna da mnogi čitaoci Peščanika ne znaju šta se tamo dešavalo. A dešavale su se neke veoma važne i zanimljive stvari. Probrala sam najinteresantnije delove iz Vučićevog govora.

Važno je znati gde se vrši obuka kadrova SNS-a, onih vrhunskih a nama nepoznatih. Gde i od koga oni uče tehnike kako ovde treba da rade sa narodom. To je dovoljan razlog da se čitalac zabrine nad tim u kojoj zemlji živi, u 21. veku. Vučić je referisao da smo imali važnu delegaciju u Kini: „Petnaest naših ljudi su išli tamo da nauče mnogo toga. Išli su na obuku da vide kako Komunistička partija Kine to radi. Dočekali su ih kao braću i sestre. Naši ljudi su se disciplinovano ponašali i ostavili odličan utisak. Marko će vam posle preneti određene stvari. Ali ono kako oni rade hoću da radite u narednom periodu i to će vam reći na Izvršnom odboru u detalje kako se to radi i tehniku“ (transkript snimka govora).

Ovde će se dakle primenjivati metode rada Komunističke partije Kine. Vučićev kadar ide na obuku u Kinu da nauči tamošnje „tehnike“ i primeni ih na nas u Srbiji. Vučić izričito traži da se radi tačno onako kako rade kineski komunisti. Treba dobro savladati njihove „tehnike“. A gde ćemo mi na obuku? Evo, izgubili smo Majur u opštini Šabac, što nije mala stvar. Vučić kaže da su njegovi odradili fantastičan posao (verovatno uz kinesku tehniku) i dobili sedam puta više glasova, to jest – sve glasove.

Kako to Srbija ide u EU, a kadar glavne stranke, na koju u EU najviše računaju i čijeg su vođu proglasili za velikog reformatora, obučava Komunistička partija Kine? U Hongkongu velike demonstracije protiv toga da im sudi kineski sud i da se ne izručuju velikoj Kini, a nama, usred Evrope, odgovaraju tehnike KP Kine. Neko treba da obavesti Angelu Merkel gde uči zanat njen prijatelj Aleksandar.

Prisutnim kadrovima Vučić je više od svega zamerio što su se odvojili od naroda. U mnogim mestima, funkcioneri se ogradom odvajaju od naroda. Najviše Vučića pogađa što oni koji iza ograde stoje u prvom redu drže u ruci tašnice. I to koje tašnice? Malo Valentino, malo Šanel. Vučić je bukvalno viknuo: „Neću nikad više da vidim ograde. Možete da stavite ogradu, ali onda svi iza ograde, a ne da vi stavite ogradu a funkcioneri ispred nje. Pa onda ’valentino’ tašnice, pa ’šanel’ tašnice. Ma neću bre da vidim te tašne, hoću da vidim narod.“

Ako je suditi po tašnicama, biće da su se baš žene najviše odnarodile. Ali, Vučić bi morao da zna da su te žene kupile tašnice „valentino“ i „šanel“ verovatno na buvljaku, jer falsifikata ima koliko voliš. Ako bi neka od njih, na primer, u Sopotu (a nisam slučajno izabrala Sopot), nosila original tašnicu pomentih kreatorskih kuća, morale bi da rade policija i poreska uprava. Valentinove tašnice nema bez 3-4 hiljade evra. Vučić bi takve tašnice trebalo da potraži u ormanu guvernerke Jorgovanke, tu će ih verovatno pre naći.

Druga velika zamerka šefa stranke svojim kadrovima je to što oni nedovoljno odgovaraju opoziciji, nisu dovoljno borbeni, ćute i prave se blesavi. Pitao je: „Je l’ se neko javio kada su sinoć rekli da je Vučić Hitler i da će visiti na Terazijama? Da li se neko oglasio od vas? Da li je neko od vas reagovao na pretnje meni da sam Hitler, da se Nikolić izvukao vešanja, a Vučić neće. Da li je neko od vas reagovao?“

Ne reaguju ni na gore stvari. Na čelu protivničkih stranaka nalaze se „pravi osuđeni silovatelji“. Mora da se setio svoga Jutke, koga je na pravdi boga pustio niz vodu, a evo, opozicija drži osuđenog silovatelja koji je napastvovao „devojčice po Gračanici, na šest godina osuđen, pa pušten posle tri“. Predsednik je u besu pitao da li se oni to plaše Đilasa i Obradovića? „Plašite se da vam ne rade ono što su radili meni. Mene jedan dan zatvorili, da ne mogu da izađem. Drugima ne daju da uđu u Skupštinu. Takvih nije bilo ni kod Hitlera.“

Bilo je tu i pojedinačnog „izvlačenja ušiju“. Ovaj put meta je bio njegov omiljeni funkcioner Zoran Babić (Vazduplohov). Na Babića se Vučić bacio neprijatnim pitanjem: zbog čega on, Babić, letuje na hrvatskom primorju. „Koliko sam ti puta rekao Babiću, šta bre ideš na otmena letovališta, na Brionima i na Hvaru.“ Babić je skrušeno odgovorio da nije bio mnogo puta, bio je samo dvaput na Brionima, jer tamo ima druga. Druga? Pa to je nečuveno. Šef Aca se zagrcnu: „Imaš druga na Brionima? Nađi druga u Sopotu, a ne na Brionima, jer naš narod nema druga na Brionima.“

Toliko o regionalnoj saradnji i faktoru mira i stabilnosti. Nema drugova u Hrvatskoj.

Amen!

Vesna Pešić, Peščanik.net, 19.06.2019.