970

ZORAN KESIĆ i ekipa Njuz. net-a: Sve što ste oduvek želeli da znate o Kosovu, a niste smeli da pitate

Zoran Kesić i ekipa Njuz. net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Došao je i taj dugo najavljivan dan. Predugo smo ga čekali, toliko da smo za to vreme tešili sami sebe: „Samo što nije, ma mora kad tad da dođe, svi samo pričaju o tome, konačno ćemo saznati sve što nas zanima na tu temu“.

Srećni ljudi ponovo se prikazuju na RTS-u, a svi oni koji ih još uvek nisu gledali mole sve one koji jesu da im ne spojluju ko će pobediti na kraju serije.

Međutim, pored ovog lepog iznenađenja iz javnog servisa, u Srbiji se dogodila još jedna dugo najavljivana ekskluziva. Došao je dan kada je predsednik odlučio da nam konačno otkrije sve svoje planove, ideje i misli o Kosovu. Sve što se mesecima skupljalo u njemu tokom unutrašnjeg dijaloga, počelo je da kipi, da kulja, te je na kraju moralo da eksplodira i konačno izađe iz njega.

Za tu specijalnu priliku, predsednik nije odabrao ni Dnevnik 2, ni Ćirilicu, ni Magazin in sa Sanjom Marinković. Poslao je pozivnice za hepening koji će se odigrati u najvećem klubu za zabavljanje naroda, u Skupštini Srbije. Kako ne bi ostavio utisak da je sve sam organizovao, rešio je da ukrasi malo ambijent premijerkom, ministrima, poslanicima vladajuće stranke, radikalima - pa to i kažemo, vladajuće stranke - i Milanom Radoičićem, glavnim osumnjičenim za ubistvo Olivera Ivanovića. Kako ga niko ne bi primetio u najvišem zakonodavnom telu Srbije i time, ne daj bože, isprovocirao pripadnike Kosovske policije da reaguju novim hapšenjima na severu Kosova, koje je predsednik slučajno baš najavio u svom govoru, Radoičić je dobio kartu za balkon, levo, mesto do gradonačelnika zvanog Kineski Đurić ili Aco Srbine za siromašne. Ispostavilo se, međutim, da se pripadnicima ROSU svidela Vučićeva ideja i već sutradan su upali na sever Kosova. A možda su i oni gledali direktan prenos na RTS-u.

Ne može se baš reći da su poslanici bili srećni što su ih dovukli na svoja radna mesta. Znaju oni dobro da kada predsednik drži govore u Skupštini, to ne može kratko da traje. Pripreme za taj dan su specijalne i počele su nekoliko dana pre samog predsednikovog performansa. Nema unosa hrane i tečnosti jer ako on može 14 sati bez toaleta, moraš i ti, poslaniče, barem tri-četiri sata da izdržiš. Nema paljenja mobilnih telefona da „on ne bi čuo više nijedan telefon“ i nema priče jer – „tišina tamo“.

Na kraju višesatnog predsednikovog govora, skupštinskom salom se prolomio dug aplauz kojim su nagrađeni svi oni koji su istrpeli da ne odu u toalet, da ne upale telefon i ne govore tokom njegovog izlaganja, a posebno je nagrađen sam predsednik koji je izdržao čitava tri sata slušajući samog sebe.

A dok je predsednik sa unutrašnjeg dijaloga prešao na spoljašnji monolog, ispred Skupštine su se dešavale stvari koje se obično dešavaju u njoj, samo što je ovog puta predstava priređena malo i narodu spolja. Naime, Šešeljev vozač, kome je Šešelj prvo naredio da pregazi poslanike Dveri, bejzbol palicom je napao člana Dveri, ali očevici, uključujući i prisutne policajce, tvrde da se ovaj sam sapleo o koru od banane i udario o palicu bejzbol igrača koji je slučajno prolazio pored, dok su za to vreme poslanici Dveri telima pokušavali da pregaze Šešeljev automobil.

A plan za Kosovo? Pa polako. Šta biste vi? Samo što se završila Igra prestola, vi biste odmah hteli da vidite i finale ove sage? Neće da može. Biće ovde još dosta sezona.