970

FILIP DAVID: Aktuelna vlast oličenje nacionalizma koji je Kiš kritikovao

Danilo Kiš dao je najjasniju definiciju nacionalizma – da je to kolektivna paranoja i totalitarizam a sadašnja vlast, koja pokazuje upravo te odlike, ima najmanje prava da prisvaja njegov lik i delo.

To prisvajanje kroz odluku da ga posthumno proglase počasnim građaninom Subotice je vrsta književnog revizionizma koji vlast sprovodi. Njihova je želja da se pisci koji su se jasno zalagali za demokratiju i slobodu označe kao pristalice ovog režima – ističe za Danas pisac Filip David.

David je jedan od 163 javne ličnosti iz sveta kulture, obrazovanja i nauke, koje su potpisivanjem peticije podržale zahtev teatrološkinje Mirjane Miočinović, prve supruge Danila Kiša, vlastima Subotice da „bespogovorno“ povuku odluku kojom se piscu posthumno dodeljuje zvanje počasnog građanina tog grada.

U otvorenom pismu javnih ličnosti ističe se da je odluka subotičke skupštine od 18. juna pokušaj da se Kišovo ime i rad „zloupotrebe radi prikupljanja političkih poena vladajućim strankama, koje ne zastupaju ništa od vrednosti prema kojima je živeo i stvarao Kiš“.

Među potpisnicima su i oni koji su Kiša poznavali, sa njim sarađivali, kao što je David, koji nas podseća da je bio Kišov prijatelj i da vrlo dobro zna šta je Kiš mislio i da je zbog toga i potpisao ovu peticiju.

– Potpuno sam saglasan sa obrazloženjem koje je Mirjana Miočinović napisala, pored toga važno je da podsetim na Kišovu sudbinu – da je umro van svoje zemlje, na neki način bio je primoran da napusti Srbiju. Njegova biografija je jasna i najmanje je u skladu sa ovom vlašću, istakao je David.

Još jedan od potpisnika je Branko Kukić, pisac i izdavač časopisa Gradac, koji za naš list govori o tome kako je dodeljivanje ovog zvanja Kišu vrsta „naknadne pameti“ i da ne treba dopustiti da se time poništi činjenica da mu njegovi sugrađani do sada nisu odali adekvatno priznanje.

– Prvo, potpuno mi je stupidno i neukusno mrtvog čoveka proglašavati za počasnog građanina. Ako je Subotičanima bilo stalo do Kiša, ovo proglašenje su imali prilike da učine za njegovog života. Drugo, Kiš je i tada bio poznat i ugledan, doduše, „malo nezgodan“ na temu nacionalizam. Svim tim strankama koje su poslednjih decenija prozujale Suboticom bila je to dobra prilika da pokažu svoju neizmernu ljubav i poštovanje prema umetnicima i umetnosti, zaključuje Kukić.

Kritičar Milan Vlajčić, takođe potpisnik peticije, podseća nas da je Kiš bio građanin sveta, Jugosloven po kulturnom opredeljenju i apatrid, silom prilika, a da je njegov rodni grad već pre pokušao da obeleži ulicu kestenova, o kojoj je Danilo pisao ali to nije uspelo.

– Najmanje što je potrebno, na tridesetogodišnjicu smrti velikog pisca, jeste da gradonačelnik, koji se javno eksponirao pretnjom da će iščupati grkljan nekom odborniku, sada stiče poene na poigravanju likom Danilovim. Ali pošto je taj čovek samo kopija Vrhovnog bića koji se koliko juče hvalio da prezire elitu i intelektualce, ne bi me iznenadila njegova bahata odluka da pismo koje sam potpisao i ja, baci u đubre i istera svoju volju. Radikal jednom – radikal zauvek, ali mrtvom Kišu to više ne znači ništa. On je već tamo gde mu je mesto, ukazuje Vlajčić.