970

SVETISLAV BASARA - Stand by aranžman

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Svakakva pitanja pravi Danas, nije čudo što ga vladajući poslanici onoliko rezile. Evo, recimo, juče na Danasovom internet sajtu osvanu provokativan, a možda i antidržavni, naslov „Zašto je cena državnog aviona tajni podatak“.

Kakva zluradost! Kakvo nepoznavanje elementarne „bezbedonosne“ kulture! Pa nije li primarni fikus, Ana Brnabićeva, pre neki dan objasnila da se cena letelice drži u tajnostii „zbog bezbednosti visokih funkcionera“, da je cena državnih vazduplohova svugde u svetu top secret i da se, konačno, oko toga pravi nepotrebna buka jer će avion koristiti ne samo ova, nego i sve buduće vlade. Naravno, ukoliko ih bude, u šta AB intimno čisto sumnja.

Premijerkino „bezbedonosno“ objašnjenje donekle pije vodu jer, pazite, teroristi ( daleko im lepa kuća) strogo vode računa šta obaraju. Pa neće valjda traćiti skupocene rakete zemlja-vazuh na neki olupani aviončić od 12000 evra. Kod drugog objašnjenja stvar već zapinje. Neka premijerka prosti za ovo „Kurtz“ – znam da ne voli tu reč – ali Sebastijan je Kurtz cena državnog aviona svugde u svetu tajna, to je tajna samo u podsaharskoj Africi i Srbiji, koja je i sama velika tajna.

Treće objašnjenje je smehotresno u podnaredničkoj zamenjenosti teza. Niko, naime, nije pravio pitanje ko će rečenim avionom leteti i u čijem je vlasništvu avion, nego je pitanje bilo koliko je jeroplan plaćen. ko je sve od njegovih visokih putnika od toga video nezakonite vajde i zašto su u kupoprodaju umešane farmaceutska industrija (Galenika) i Udba (BIA).

Već čujem nepopravljive naivčine kako grakću: „neka ih, neka, kad opozicija dođe na vlast, sve će te muljavine biti razotkrivene i svi će muljatori biti „procesuirani“, potom i utamničeni“. Oće moj Sebastijan Kurtz. I to je naš problem. Pa, naravno, opet će graknuti naivčine, to i vrapci znaju, korupcija je naš „gorući“ problem. E, nije. Nije naš problem korupcija – toga ima svugde u svetu – naš je problem što u srpskoj političko-cirkuskoj areni ne postoji ni jedna politička stranka spremna da se – osim na praznim rečima – bori protiv korupcije.

Otišao bih u pesimizmu i korak dalje i utvrdio da se srpski političari (svih boja) u stvari bore – za korupciju, naravno, pod medijskim „plaštom“ borbe za Kosovo ili EU, da se Vlasi ne dosete.

Vlasi će se, možebiti, jednoga dana dosetiti da u Srbiji nikada – čast kratkim periodičnim izuzecima – nije bilo nikakve opozicije nego samo vlasti na vlasti i vlasti na stand by-u. Ali tada će biti kasno. U stvari – od početka je bilo kasno. Možda i prekasno. A kada je – možda se pitate – počelo da biva prekasno. Onoga dana kada kralj (pretpostavljam Milan), onom našem podnaredniku-vaginofilu nije odrapio pedeset batina po guzici i vratio ga zemunici, nego ga je unapredio u narednika. Posle je sve išlo svojim tokom – narednik postade poručnik, pa pukovnik, pa general, pa maršal. Kužite li, stari moji.