970

LJUBOMIR ŽIVKOV - Novi simbolizam

Ljubomir Živkov
Peščanik.net, 27.04.2019.

Nama je nemoguće ugoditi, rasrdimo se kad država škrtari sa neophodnim, a krivo nam je i kad odreši kesu, kao što ju je sad kraljevski odrešila za parisku crkvu, ali zašto da ne da jedan milion pogorelcima, kad je dala dva miliona evra za školu u drugoj državi, da ne govorim o drugim doznakama kojima svaka naša demokratski izabrana družina obasipa Republiku Srpsku? Kao što nama naši iz rasejanja šalju koliko mogu evra, pa u njihovu čast često imamo i posebno ministarstvo, jer nam oni dođu kao neka privredna grana, tako i Matica šalje srpskoj braći pomoć u Bosnu, ne zato što oni tamo ne znam kako oskudevaju, niti zato što nama baš toliko pretiče, nego da im ublaži muku što žive izvan granica Srbije, zato kažem, ako su milioni evra prešli preko Drine, što je vlasteli samo uveličalo lokalnu slavu, zašto da se duh dobročinjenja ne ukaže pred čovečanstvom koje motri koliko je ko para dao za jednu od najslavnijih bogomolja?

„Kada je neko u nevolji pokazujete vašu ozbiljnost, koliko ste ozbiljni kao država, tako što makar i simboličnu pomoć usmerite prema njemu“, rekao je ministar finansija i dodao da je Francuska naš prijatelj.

Iskreno, nisam milionsku pomoć smatrao simboličnom, sve dok me Siniša Mali nije prosvetlio (ja bio i zaboravio ko mi je ministar finansija, a dobar je ministar onaj koga ne proklinješ svaki drugi dan), čuvar našeg trezora dakle veli da je ovoliki dobrovoljni prilog za obnovu istorijske, verske i umetničke znamenitosti primer državne politike, to je simbol veličine promena u Srbiji. Radujte se Francuzi, veselite se vernici i poklonici umetnosti što je na vlast došao čovek koga je Srbima Proviđenje poslalo (according to Njegova Svetost): od Borisa Tadića, pa i od Tome Nikolića, dobili biste depešu sa saučešćem i možda deset hiljada evra, koliko se daje sportistima za svaku medalju.

&

Država (naša) ne žali novac niti se predomišlja kad nešto smatra dobrom reklamom za sebe, tako smo i sada poslali milion malo zbog naše hrišćanske samilosti, a više zbog primera i simbola. Kao što šaljemo sliku u svet, tako šaljemo i novac u Pariz. Ja čak mislim, pošto me jezik i govor olimpijskog plemena zanimaju, da je ministar na taj simbol, simbol veličine promena, i mislio kad je sumu poslatu crkvenom odboru nazvao simboličnom.

A opet, puno mi je srce što se među ktitorima nalazi i Srbija, što će na obnovljenom krovu i zvoniku negde biti urezano ili uklesano i naše ime, koje će gledati milijarde turista i onda kad SNS bude predata narodnom i svetskom zaboravu.

&

I kao zlopamtilo sam bio podbacio, ostalo mi negde na periferiji sećanja da naspram Francuske treba da održavam neku pizmu, a nisam mogao da se setim tačno zbog čega, pa su me naši dični tabloidi blagopodsetili da je upravo na izgoreloj crkvi bio okačen i zloslutno se vijorio mrski barjak lažne države, za šta je Božija kazna oganj poslat u predvečerje Uskrsa, ali naša veličina ogleda se upravo u tome, i utoliko jasnije, što baš poprište greha mi opravljamo svojim vlastitim milionom! Mi bismo poslali pomoć i da je buknulo kakvo veće skladište, ali ovo je mnogo svečanije i što reče gospodin Mali simboličnije.

Za slavni hram prikupljeno je šeststo miliona evra, što se dalo i predvideti, ali naš milion meni među njima sija kao zvezda Danica, istina je da kod nas četirsto hiljada duša svakog dana pomalo gladuje, ali da smo njima podelili taj milion dobio bi svako dva i po evra, što je cena iole dobrog sendviča, a to mogu sami da zarade, ako dođu da kliču tamo gde ih predsednik i njegovi stranački izvršitelji pozovu, drugo, jedan sendvič ne čini proleće, pojedeš ga i uveče ti opet krče creva, a dobročinstvo učinjeno pred očima sveta živi zanavek.