970

SVETISLAV BASARA - Sabornost fascinacije

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Danas će izostati naša redovna rubrika – utisci o Utisku nedelje, šta da se radi, situacija se neprestano usložnjava, revolucija teče, utisci su tek pred nama.

Pa da krenemo na posao. Na osnovu zbira učinaka četvoromesečnog izražavanja građanskog nezadovoljstva Vučićem – koji su kulminirali pansrpskim panađurom – i izražavanja Đidovog, Guzijanovog i Boškićevog ličnog nezadovoljstva što nisu na Vučićevom mestu, donosim sledeći zaključak: nezadovoljno graždanstvo, seljaštvo i opozicionarstvo serbsko podlegli su staroj srpskoj boljci – potcenjivanju protivnika, u datom slučaju Vrhovnog Komandanta i Bića.

I vaistinu, površno posmatrano, Vučićev „nenarodni“ režim liči na kulu od izanđalih karata sagrađenu rukama neopevanih klovnova i vašarskih suklata, što je stvar koja dodatno kida ionako tanke opozicionarske živce i koja krati ionako prekratke fitilje.

Uđite u bilo koju kafanicu, naručite kaficu, oslušnite malo, sigurno ćete sa nekog od susednih stolova čuti usplahireno retoričko pitanje: „Kako je moguće da su nam Ovaj i Ovi, ovakvi kakvi su, zaseli na grbaču, tu sede i ne nameravaju da siđu.“

Jeste to – u teoriju – pitanje od 1.000.000.000 sendviča, ali – u praksisu – nije totalna misterija. Evo kratkog i jebitačnog odgovora. Vučić & Co su zaseli i sede (mada ne udobno) na grbačama zahvaljujući svesrpskoj fasciniranosti – šta fasciniranosti, opsesiji – njegovim likom i delom.

Šta ovaj normalizator priča – bezbeli će sad graknuti nezadovoljnici – mi fascinirani Vučićem, pa mi ga mrzimo iz dubine duše, očima ne možemo da ga vidimo, krvi bi mu se napili. E, u tome i jeste caka. Boli, naime, Vučića dupe da li ga N. N. građanska lica obožavaju – što mnogi čine – ili ga „podržavaju“ iz koristoljublja – što takođe mnogi čine – ili ga iz dubine duše mrze, njemu je važno da bude centar svačije pažnje, u čemu stoprocentno uspeva i sve se udara šapicama u grudi posmatrajući kilavu opoziciju kako pokušava da ga „sobali“ tehnikama u kojima je on nenadmašan majstor, a usto ima i premoć u ljudstvu i materijalu.

Ima li nešto što bi istinski – a ne odglumljeno i isfolirano – uznemirilo i uzdrmalo Vučića. Ima, To je isto ono što je do srži uznemiravalo jednog mnogo jebenijeg srpskog vladara i igrača – Kodžu Miloša – a to je opštenarodno ćutanje, apsolutno ignorisanje svih njegovih reči i dela i nepopulističko političko organizovanje.

Ja u više navrata ovde napisah da akcije poput desanta na RTS, opkoljavanja Prezidencijalnog konaka, otmice saobraćajnih znakova i sl., ič ne slabe, nego samo jačaju Vučićevu poziciju. Ali, ajde, reci ti to galamdžijama koji bi – iako nemaju ništa da kažu – ako im zapušiš usta progovorili na dupe i koji misle da će ako se dva dana ne pojave na nekom televizoru prestati da postoje. Što je, uzimajući u obzir stepen opštenarodne jurodivosti, sasvim tačno. Ali što ne bi bilo ništa loše.