970

SVETISLAV BASARA - Bespravni fakultet

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Dragi protestanti, pre nego što se pozabavimo (bes)pravnofakultetskim pitanjima, podsetiću vas da u sledeću subotu priupitate organizatore gde su uskladištili ugovore i da se ne zadovoljite (pretpostavljenim) odgovorom da su na sigurnom i „tamo gde treba“, nego da zatražite dokaz da su propisno sačuvani.

Biće nebranog grožđa ako poslušate moj podset.

A sada pravo na Pravni fakultet. Onomad je Marko Vidojković na pasja kola naružio rečeni fakultet, koji je, inače, i sam završio, pretpostavljam ne baš sa Vučićevim prosekom, ali diploma je tu. Citirao bih ovde šta je sve Madžan rekao, ali ne smem, strah me je da i ja ne podlegnem krivičnoj odgovornosti kojom je dekan Pravnog, određeni Mirković, pripretio bivšem studentu.

Radi pravovremenog i subjektivnog informisanja javnosti, moram reći da delim Markovo mišljenje glede Pravnog fakulteta – možda ne baš od reči do reči – ali u suštini mislim u dlaku isto o tom pogonu za proizvodnju srpskih tirjana, njihovih pravnih svetnika, ustavomrčitelja, tvoraca lexova specijalis, načelnika MUP-ova (svih boja) i plejade kadija sklonih mitu i suđenju po babu i (trenutno vladajućim) stričevima.

Ne jednom sam se zapitao da li bi stvari u Srbiji bile drugačije da su Milošević, Koštunica, Šešelj i Vučić umesto prava završili, recimo, mašinstvo ili veterinu. Nikada to – nažalost ili na sreću – nećemo odgonetnuti, ali jedna stvar je sigurna – ko namerava da bude srpski tirjanin, taj neka promptno upisuje Pravni, šanse mu rapidno rastu, neka se niko ne zavarava što se JexS do tirjanstva vinuo sa diplomom psihologa, bio je to izuzetak koji ne potvrđuje ništa.

Verujem da se dekan Mirković neće složiti, ali držim da se pravo koje se s kolena na koleno naučava na fakultetu kojim dekanuje – najverovatnije po naređenju odozgo – može sažeti u sledećih nekoliko reči – „obrni-okreni, vlast je uvek u pravu“.

Nije li Pravni fakultet – zapitah se u jednom trenutku – apsurdan u zemlji koja nije pravna država (koja nije ni država u pravom smislu) i u kojoj diplomirani (pa i doktorirani) pravnici udarnički rade na namicanju privida zakonitosti svim vrstama bespravnosti i bezakonja, počev od monarhističkih, preko boljševičkih, zaključno sa demokratskim.

Bivalo je, nagađam, dugovečnijih doktora prava koji su dali značajan doprinos i monarhistikom i boljševičkom i Miloševićevom i postpetooktobarskom pravu, ali ipak, pomislih potom, ne treba sve drvlje i kamenje svaljivati na PF jer mi nismo – viđi vraga – oskudevali ni u tirjaninima koji su pozavršavali tehničke fakultete – primer N. Pašić – ili bar zanat, primer J. B. Tito. Konačno, nisu li i Đido i Vuko inženjeri, ako ničeg drugog, a ono ljudskih duša.