970

DRAŽA PETROVIĆ - Digitalizacija Dodika: Ana voli Milorada

Draža Petrović, kolumna za portal N1

Zamislite da Nobelov komitet razglasi vest: Ana Brnabić dobila je Nobelovu nagradu za fiziku!

- Za fiziku!? Bog te mazo, kakve ona ima veze sa fizikom? - odmah bi se tu našao neki pametnjaković da pita ono što je svima jasno.

- Pa ima! - odgovorio bi Nobelov komitet: "Ana Brnabić je nagrađena za doprinos razvoju bežičnog naprednjaštva, što je podvrsta bežične telegrafije za koju je Nobelova nagrada već dodeljena 1909. godine. Međutim, bežična telegrafija je odavno usavršena, ali se bežično naprednjaštvo tek razvija".

- Aha! Njen doprinos razvoju bežičnog naprednjaštva jeste nemerljiv, zato što je Ana, zaista, najbolji bežični naprednjak savremenog čovečanstva! - priznaće onaj pametnjaković, ili što bi reko predsednik Vučić, "onaj genije", jer je "onaj genije" naziv za sve one ljude koji su geniji ali predsednik misli da nisu. Dok, oni geniji za koje predsedik Vučić misli da su premijeri, nisu premijeri. A nisu ni geniji. Čudna neka zemlja.

Bežično naprednjaštvo je, napisaće u obrazloženju Nobelov komitet, mogućnost da budete veći naprednjak čak i od žičanih naprednjaka, koji su sa svojom strankom povezani raznim žicama, poput mesnih odbora, opštinskih odbora, gradskih odbora, izvršnih odbora, dok Ana Brnabić nije ni u jednom od tih partijskih odbora, faktička je bežična, a mnogo je bolji naprednjak od svih ostalih.

- Zaslužila je! - rekla bi čak i srpska opozicija da kojim slučajem Ana Brnabić dobije Nobela za doprinos razvoju bežičnog naprednjaštva.

Ali zamislite, recimo, da Nobelov komitet Republike Srpske, poznatiji kao Dodikov komitet za Nobela, razglasi vest: Ana Brnabić dobila je Orden Republike Srpske na lenti!

- Zašta je dobila to, keve ti? - odmah bi se tu našao neki pametnjaković da pita ono što je svima jasno.

- Dobila ga je, evo piše u obrazloženju, za "nemerljiv doprinos u borbi za fizički i duhovni opstanak, afirmaciju i razvoj Republike Srpske" – objasniće Dodikov komitet za Nobela.

- Kako ste izmerili doprinos Ane Brnabić? - pitaće pametnjaković.

- Nismo mnogo ni merili, bolan! Kad je nešto nemerljivo, onda ni ne može da se izmeri, al' mi smo mi nekako izmerili pantljikom – objasniće Dodikov komitet za Nobela, koji će već sledeće godine dobiti Nobelovu nagradu za fiziku, jer je uspeo da izmeri nemerljiv doprinos Ane Brnabić za Republiku Srpsku. Što su mnogi naučnici - od Vladivostoka do Albukerkija – pokušavali, ali su uvek na kraju merenja uzdahnuli: "E, j... ga, ovo nikako ne ide. Njen doprinos razvoju Republike Srpske je zaista nemerljiva kategorija!"

Što je najgore, niko nije uspeo da izmeri nemerljiv doprinos Ane Brnabić za fizički i duhovni opstanak, afirmaciju i razvoj Srbije, čija je premijerka već duže vreme spletom Forest Gamp okolnosti, a mož' misliti koliko je to uspela na nekim drugim lokacijama, van Srbije. Jer ona je takva neka osoba – zaslužna je za razvoj svega čega se ne dohvati.

Zato se u celom svetu najbolje razvijaju stvari čega se Ana Brnabić ne dohvati. Za razliku od onih ljudi koji upropaste sve čega se dohvate, ona je kontratalenat – cveta samo ono šta ne pipa.

I dobro, ostalo je još da Ana Brnabić smisli govor na uručenju Ordena RS sa lentom, a to je kao kada bi neki pekar morao da osmisli govor na uručenju Oskara za najbolje specijalne efekte koji je dobio a ni on ne zna zašto, mada je siguran da nije u pitanju neka greška. Nego, eto, život je takav: nekog se sete na Dan bezbednosti, nekog se sete na dan dodele Oskara, a nekog se sete na Dan Republike Srpske. Tako da je Ana Brnabić čvorovićevski godinama ponavljala: "Mene ako se sete na Dan Republike Srpske, sete se, ako ne, nikom ništa, to je bila moja dužnost". Ilije Čvorovića se, naravno, niko nije setio na Dan bezbednosti, ali, Marfijev zakon kaže: ako se nekog sete na Dan Republike Srpske, setiće se Ane Brnabić!

I ko što rekosmo, došao je red na govor pekara koji je dobio Oskara za najbolje specijalne efekte. Ali, ne bi to bila Ana Brnabić da nema rešenje za sve situacije u koje je spletom neverovatnih okolnosti upala, jer isti onaj Marfijev zakon u članu tri, kaže: "Ako nešto mora da se desi, desiće se Ani Brnabić".

- Cenjeni skupe, braćo i sestre. Ja volim Milovana Dodika, jer kao što znate: "Ana voli Milovana" može da se čita sa obe strane i ima isto značenje! - rekla je Ana u nadahnutom govoru pred cenjeni skupom.

Onda je iz prvog reda čula mumlajuće šaputanje domaćina.

- Brnaba, majstore, ja sam Milorad! - suflirao je Dodik, ponosni vlasnik Dodikovog komiteta za Nobela, iz prvog reda.

- Šta kažete, Milovane? - pitala je Ana.

- Kažem, bona, da sam ja Milorad a ne Milovan! - uzviknuo je.

Ana Brnabić se onda diskretno nakašljala.

- Cenjeni skupe, braćo i sestre, moram da se ispravim: počastvovana sam ovim priznanjem, jer kao što znate: Ana voli Milorada! Što može da se čita sa obe strane i ima isto značenje – rekla je ekspertski, digitalno, i dobila ogroman aplauz svih, čak i Dodika, koji, doduše, nikako nije uspevao da pročita Ana voli Milorada, otpozadi, al' da znači isto što i spreda.

Ne brinite, ako mu to pođe za rukom do sledećeg Dana Republike Srpske, dobiće Nobela za fiziku, jer niko na svetu još nije uspeo da pročita Ana voli Milorada sa istim značenjem i sa jedne i sa druge strane.

Kao što će i Ana Brnabić dobiti Nobela za fiziku ako kao najveća pobornica digitalizacije uspe da digitalizuje Milorada Dodika.

Mada Ana Brnabić, zna to svako, uspešno digitalizuje sve čega se ne dohvati. Te su šanse za digitalizaciju Dodika gotovo nikakve.